Zavisnost od ruske nafte i gasa sada je prošlost, tvrdi predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen. Ukrajinski zvaničnici i poslovni ljudi iz energetike kažu, međutim, da se velike količine ruskih ugljovodonika, posebno nafte, i dalje slivaju u Evropu i finansiraju Putinovu ratnu mašinu.

Posrednici kupuju rusku sirovu naftu i zaobilaznim putevima prevoze je do Evrope, gde su im zadnja vrata širom otvorena, piše portal Politiko.

“Prijatelj iz Njujorka žalio mi se da buba švabe uvek nađu neku rupicu da mu uđu u stan – upravo tako Rusija čini sa svojim energentima“, kaže za portal Oleg Justenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

„Te rupe Evropa mora da začepi i onemogući Rusiju da krvavim novcem finansira svoju ratnu mašinu koja uništava našu zemlju i ubija naš narod“, napominje Justenko.

Sirova nafta uvek nađe put do globalnog tržišta. Nafta se lako može mešati s drugim pošiljkama u tranzitnim zemljama, pa se stvaraju pošiljke kojima je posebno teško odrediti zemlju porekla. Proces rafinisanja neophodan je za svaku praktičnu primenu i tim procesom uklanjaju se tragovi primarnih sirovina.

S druge strane brodovi plove pod raznim zastavama i nimalo ne doprinose transparentnosti: neki brodari optuženi su da raznim načinima pomažu Rusiji da prikriju zemlju porekla izvozne sirove nafte.

“Za razliku od gasnog, naftno tržište je globalno. Razmena, kompenzacije, kombinovani načini plaćanja, uobičajena su praksa“, kaže Mihail Hodorkovski, istaknuti kritičar Putinovog režima koji danas živi u egzilu, a do pada u Putinovu nemilost bio je prvi čovek naftnog i gasnog diva Jukosa.

“Rezultat embarga je taj da su troškovi prevoza ruskih energenata uveliko porasli, velika je redistribucija prihoda u korist posrednika, a ponekad se daju i popusti ako je smanjen broj kupaca“, kaže on.

Zaobilaznice

Evropska unija uveliko je zabranila uvoz ruskih fosilnih goriva od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, uz određene izuzetke: ograničene količine sirove nafte, gasa i tečnog gasa (LNG), te naftnih proizvoda.

Međutim, velike količine ruske sirove nafte – a to je mnogo veći izvor prihoda nego gasno poslovanje – i dalje se isporučuju na globalna tržišta, te neki stručnjaci misle da te količine ulaze u Evropu na zadnja vrata.

“Od uvođenja sankcija, količine sirove nafte koje Rusija izvozi uglavnom su stabilne“, kaže Sad Rahim, vodeći ekonomista za trgovačko društvo Trafigura. Dodaje da je “moguće da se ruska nafta i dalje prodaje u EU i zapadnim zemljama putem prekupaca (posrednika)“.

Jedna od potencijalnih ruta je Azerbajdžan koji se graniči s Rusijom i početna je tačka naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan (BTC) kojim upravlja kompanija BP.

Luka Džejhan u Turskoj veliko je čvorište iz kojeg se sirova nafta šalje u Evropu. U Cejhan se slivaju i velike količine nafte iz Iraka preko naftovoda Kirkuk-Džejhan.

Fransoa Belami, francuski parlamentarni poslanik i član Odbora Evropskog parlamenta za industriju, istraživanje i energiju, postavio je Evropskoj komisiji pitanje upravo o toj ruti. Podaci pokazuju da je Azerbajdžan dnevno izvozio 242.000 barela više nego što je proizvodio od aprila do jula 2022, kaže Belami.

“Kako je moguće da zemlja smanjuje proizvodnju, a istovremeno povećava izvoz? Nešto tu debelo ne ‘štima’ i budi sumnju u to da se sankcije zaobilaze“, kaže Belami.

Portparol Komisije zadužio je bivšeg ambasadora EU u SAD Dejvida O’ Salivena da istraži eventualno zaobilaženje sankcija. O’ Salivan je rekao da su podaci koje je Belami citirao zastareli, odnosno iz razdoblja su pre nego što je EU nametnuo sankcije Rusiji.

„Azerbajdžan ne izvozi rusku naftu u EU putem naftovoda BTC“, tvrdi Ajhan Hadžizada, portparol Ministarstva spoljnih poslova, pa dodaje da isporuku njegova zemlja čini pomno prateći i poštujući sve važeće sankcije i propise.

BP je prethodno opovrgao da da se putem BTC-a izvozi ruska nafta, a podaci u koje je Politiko imao uvid o isporukama sirove nafte iz Džejhana pokazuju nedavni pad izvoza s oko tri miliona tona mesečno početkom 2022. godine na oko dva miliona tona mesečno ove godine.

Vešte operacije

Istovremeno, Turska je prošle godine udvostručila direktan uvoz ruske nafte i odbila je da nametne sankcije ruskoj nafti, uprkos tome što istovremeno vojno i humanitarno pomaže Ukrajinu.

Finski Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) upozorio je lani da „novi put za rusku naftu do EU prolazi Turskom koja je danas sve važnije odredište za rusku sirovu naftu“. U Turskoj se ta ruska nafta rafiniše u derivate, a oni ne podležu sankcijama pri prodaji.

“Imamo dovoljno dokaza da neke međunarodne kompanije kupuju rafinisane proizvode prerađene iz ruske nafte i prodaju ih u Evropu“, kaže Justenko, savetnik Zelenskog.

„To je posve legalno, ali i posve nemoralno. Samo zato što je nešto dopušteno ne znači da ne bi trebalo ništa da ne preduzimamo u vezi s tim“, rekao je Justenko.

U ponedeljak je britanska nevladina grupa Global Witness objavila izveštaj koji pokazuje da se ruska nafta konstantno prodaje po ceni koja daleko premašuje gornju utvrđenu granicu od 60 dolara koju je u decembru utvrdio G7 (grupa industrijski najrazvijenijih zemalja sveta)

„Činjenica da ruska nafta i dalje kola svetom svesno je zaobilaženje zapadnih sankcija, a ne slučajnost“, kaže Maj Rosner, koja je radila na izveštaju.

„Vlade su fosilnim gorivima širom otvorile zadnja vrata, a trgovci i velike naftne kompanije služe se rupama u zakonima i propisima kako bi mogli da nastave da posluju kao i obično“, zaključila je.

(Hina)