LALA: Ima dosta viceva o Lali u kojima kod ovog protagoniste hoće da izbije latentna netrpeljivost prema pripadnicima pojedinih nesrpskih nacionalnih zajednica u Vojvodini. Danas se retko čuju, novih – na tu temu – gotovo da i nema. Ima tu političke korektnosti, ima i toga da takav sadržaj, bez obzira na žanr kojem pripada ali i na neke druge okolnosti, možda više i nije tako smešan.

DRUGAČIJE: Istina, ti vicevi nisu uvek svima prijali, iako bi im se oni koje Lala „pominje“ verovatno čak i nasmejali, ali izvesno je da ih niko nije doživljavao stvarno ugrožavajućim, Za razliku od nekih drugih poruka, govora, grafita upućeni im: ništa od svega što su doživljavali tokom 90-ih godina nije bilo inspirisano Lalinim specifičnim promišljanjem vojvođanske multietničnosti. Lala, kakav god da je, sa takvima, koji su uz sve što im je kao ljudskim bićima manjkalo još i operisani od humora, nema nikakve dodirne tačke i ne deli njihove „vrednosti“.

RAZLOZI: Ima u svojim ispadima Lala povremeno nešto sproću Madžara, ali ni Slovake ne preskače: kod prvih, rezultat je to, tumačili su stručnjaci, nasleđa suživota u istom carstvu; kod ovih drugih – klasična zavist. Utoliko su vicevi o Slovacima i stvarni i aktuelni – njima svi odreda zavide zbog besprekorno uređenih šorova, zbog vrednoće, skromnosti, predobrog kulena i recepata koje ne žele da dele sa drugima. Ljudi bi, potajno, da budu ko Slovaci, ali im ne ide.

LJUDSKI: Kad prođeš kroz selo većinski naseljeno Slovacima, ljudski je da popizdiš – samo zato što bivaš svestan da je tako nešto ipak moguće: da je svaki šor čist i uredan, da nema korova ispred kuća, i da si vraški siguran da je i u tim kućama ko u opateci. Tako je i kad koštaš ma i prosečan kulen – pa, majku mu, kako se neko ovoga dosetio, a to nije moj narod, daj mi još, ne žalim para!

JEZIVO: Postoje, avaj, i neki drugi ljudi sa kojima dišem istih vazduh. Ne treba, ako tako mora, da išta znaju o vojvođanskoj multietničnosti, ali svakako je jezivo da ikome padne na pamet da poziva na ubistvo bilo koga, bilo gde.

KISAČ: Grafit „Ubi Slovaka“, koji je nedavno u dva navrata ispisan u većinsko slovačkom Kisaču, mora da uznemiri svako normalno biće. Ne toliko zbog toga što je nekome uopšte palo na tragove pameti da se obračunava sa – hej! – divnim Slovacima, usred Kisača, iako je to po sebi zločin, već zbog toga šta, imajući u vidu aktuelnu situaciju, sve može da usledi u Vojvodini nakon ovog jednog grafita.

BEGEČ: Pre dve godine, popisivali su tako slovačke porodice u Begeču i „sugerisali“ im da se presele u obližnje (slovačko) selo. Pominjao se u tom kontekstu i, pazi sad, slovački diplomata Miroslav Lajčak, posrednik EU za Kosovo.

PRISEĆANJE: Šta god stajalo iza poslednjih grafite, pa čak i da je zbog Lajčaka, dovoljno brine i to što su se mnogi prisetili „sendviča za manjine“ i drugih neprijatnosti iz odvratnih devedesetih.

PORUKA: Ostavite nas sve u Vojvodini na miru, a naročito Slovake! To bi danas i Lala reko.

(NDNV Newsletter, Foto: Screenshot N1)