Srbija će pre ili kasnije – a stručnjaci upozoravaju da će taj dan doći veoma brzo, morati početi da štedi. Posledice toga osetiće i građani, pre drugih oni koji plate i penzije primaju iz budžeta, ali i svi ostali.

Prema procenama koje je izneo predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boris Begović, budžetski deficit Srbije bi do kraja godine mogao da dostigne 200 milijardi dinara, a visina javnog duga 55 odsto bruto domaćeg proizvoda, ukoliko se nastave dosadašnje negativne tendencije domaće ekonomije.

– Sa sadašnjom projekcijom rasta BDP-a može se očekivati da će taj deficit biti veći od šest odsto, što znači da se može očekivati da do kraja godine učešće duga u BDP-u iznosi 55 odsto – kazao je Begović.

To praktično znači da će država morati da preduzme rigorozne mere štednje i povećanja javnih prihoda u odnosu na rashode, i to ne samo one koje se odnose na dugi rok, već i kratkoročne. Fiskalni savet je već predložio neke: povećanje stope poreza na dodatu vrednost i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru. Ipak, pojedini ekonomisti upozoravaju da ni to neće biti dovoljno, odnosno da će buduća Vlada već do kraja ove godine možda morati da uđe u još rigoroznije poteze, poput smanjenja broja radnih mesta u javnom sektoru ili nominalnog smanjenja plata i penzija.

Nova vlada će, kako je najavljeno, pokušati da se na jesen ponovo zaduži izdavanjem evro obveznica, kako je to učinjeno i lane. I dok su neki ekonomisti uopšte skeptični da će državi Srbiji uopšte neko od međunarodnih kreditora u ovoj situaciji hteti d pozajmi novac, drugi, poput dr Mališe Đukića sa Beogradske bankarske akademije, kažu da bi Srbija mogla na taj način da se zaduži na međunarodnom tržištu i to relativno povoljno, ali je uslov da se javne finansije dodatno ne pogoršaju.

Ipak, ni to neće biti dovoljno da se pokriju sve rupe. Takođe, ako sada i uspemo, jasno je da u narednim godinama više nećemo moći toliko da se zadužujemo, s obzirom da nam se javni dug konstantno povećava i da kriza državne zaduženosti potresa celu Evropu.

S druge strane, političari koji bi trebalo da formiraju vladu koja će rešavati ove probleme, kao da ih ne primećuju, iako je predizborna kampanja odavno završena. Socijalisti i PUPS obećavaju da plate i penzije ne samo da se neće smanjivati već da će i rasti ali, naravno, ne objašnjavaju odakle nam pare za to i koliko bi morali da zadužimo buduće generacije, prenosi Dnevnik.

Dotle demokrate, pre svih Boris Tadić, objašnjavaju da je štednja potrebna, ali da je neće osetiti građani. Funkcioner DS-a Božidar Đelić čak je predložio da se smanje troškovi putovanja državnih službenika. Slično kao i demokrate, često i građani pod „štednjom” podrazumevaju smanjenje troškova i plata za najviše državne funkcionere. Naravno, takve mere ne bi proizvele apsolutno nikakve efekte, pogotovo ako znamo da celokupni trošak državne administracije (plate tridesetak hiljada zaposlenih u ministarstvima, sve plate, dnevnice i ostale prindležnosti ministara i poslanika, te svi ostali troškovi, uključujući i putne) iznose tek tri odsto godišnjeg budžeta. Na finansiranje penzija, s druge strane, izdvaja se 14 odsto državne kase.

– Nužna je štednja i države i građana. To što se predsednik DS založio za štednju na nivou države, ali ne i na nivou građana, to pokazuje da se na samom vrhu ne shvata da postoji čvrsta veza između građana i države – kaže Begović.

Jasno je, dakle, da nam stižu teška vremena. Jedina alternativa im je odlaganje i onda još teža kriza, a najgori scenario bi, upozoravaju stručnjaci, mogao da uključi i novu inflatornu spiralu.

(Economy)