Ministarstvo prosvete proučava kalendare svih ravnopravnih verskih zajednica da bi potonje svoje praznike proslavile sa učenicima osnovnih škola, a od Vidovdana i sa srednjoškolcima i studentima. Prepodob. Vojislav iz Koštunića je odbijajući da se odrekne rukovođenja partijom – beše izabran za predsednika Republike – nazvao komunističkom ujdurmom član Ustava koji zabranjuje šefu države bavljenje ijednom drugom javnom funkcijom, a još je veća i kudikamo pogubnija komunistička ujdurma ova koja drsko, bezbožno razdvaja dva oka u glavi – crkvu i državu.
Jeresi koja na našu sramotu još stoji u Ustavu podlegla je i Olivera Marjanović, upraviteljka škole u selu Sečnju: nije dveri škole otvorila popi koji je blagonaumio da dođe na noge deci željnoj da i u učionici osete miris tamjana i da čuju koji tropar povodom njihove lične, školske slave. Ostalo je istorija. Nezvani gost, ili da se izrazim katolički, persona non grata, potužio se ne znam prvo kome, vladiki, predsedniku Mesne zajednice Sečanj, ili najvišem organu u selu i u zrenjaninskoj opštini – podružnici vladajuće partije? Možda je o nemilosti u koju je upao najpre izvestio novinare, koji su jedva dočekali da obznane učiteljski hibris na lice blagdana, uglavnom je skandal nad skandalima istog dana natkrilio sve meridijane i sve uporednike koji prolaze kroz našu državu, a uznemirio je i mnogog pravoslavca koji je Svetog Savu slavio u rasejanju, u državama koje su priznale Kosovo.
Zar upraviteljka škole ne zna da Sveta matera nadzire i prepravlja školska učila, nije čula da Njegova svetost Patrijarh Porfirije ima spisak grešnih i sumnjivih direktora škola, zar ne shvata da je svojim pitomcima uskratila slast rezanja kolača, a sebe je preporučila za Strašni sud, ali i za ovozemaljsko prokletstvo!? Odmah se kao Duh nad vodama ukazao arhijerej Branko, sveštenomučenik rođen iz duha muzike Slobodana Miloševića, popečitelj prosvete je dušom i telom uz popu, a protivu grešnice koja je zapravo jedina u njegovom resoru: kako drukčije proslaviti slavu nego sečenjem kolača, uskliknuo je, jer se na taj dan baš usklikuje, pravoslavni i pravoverni ministar, kad je došao k sebi od sablazni, ne našavši za grešnicu nijednu olakšavajuću okolnost.
Čudi me, i sogrešenije je, voljno ili nevoljno, što pop i kolač namenjen školskoj deci, miljenicima Svetog Save, nisu helikopterom istog dana dovezeni u Vladu, ili u Dom Narodne skupštine, da sluga Božji ne vraća pogruženo dar u crkvu ili u parohijski dom, nego da pred pobožnim i osveštanim kamerama, u ozračju pravednika tj. državnog klera učini ono što je mu je uskratila osorna učiteljica.
Država će, dakle, pripaziti da se ovako nešto ne desi nijednom imamu ili hodži koji će Bajram želeti da proslavi sa đacima: uz đake čiji su roditelji muslimani, ili Jevreji, maleni pravoslavci će se, kao i potomci nas pagana, upoznati sa predstavnicima i običajima drugih ravnopravnih crkava, počastiće se kojom baklavom i urmašicom, rabini će pripremiti gostovanja za nekoliko jevrejskih praznika, jer sveštenih lica nema dovoljno da istog dana u svim školama održe bogosluženje, predavanje i da razdele krofne za Hanuku; ministarstvu su se javili budisti, nagovešten je čak i dolazak Stivena Sigala, prijatelja Srbije, koji se oštri da obnovi budistički hram u Malom Mokrom Lugu, molbe su poslale četiri sekte, rade da opovrgnu mračne predrasude koje se o njima uporno šire, ali i tri lovačka društva čiji bi članovi da sa decom proslave svoje jubileje, dva su društva starija od sto godina, i da naše najmlađe upoznaju sa čarima lova; u školskoj kuhinji ili u kabinetu za hemiju bi naočigled dece skuvali zečiji paprikaš, u srednjim školama bi pokazali kako odrati zeca, lisicu i kako pravilno očerupati fazana.
Deco (ovo deca ne čitaju, ali možda ću i ja jednom biti pozvan da se za vreme vel. odmora obratim mlađariji), dolaze dobra vremena! to vam jamči vaš čika Branko, pojac u crkvi kojom blagorukovodi apostol i skutonoša Sv. Slobodana, blaženi Ivica.
STUPS: Eskalacija