Istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je u emisiji Newsnight da misli da, gledajući danas, „predsednik Aleksandar Vučić u istoriji neće zaslužiti dobru ocenu“. „Aleksandar Vučić pre svega ima tu grandioznu sliku sebe samog. To je za početak taj problem koji mi svi imamo ovde, mnogi problemi proističu iz načina na koji on sebe vidi, veliki problem je što on stvari zaista pokušava tako da rešava, često se pravi da je Tito, da je ovo Hladni rat, da je ovo Jugoslavija… On misli da je rešenje u ovoj situaciji nesvrstanost, i ne razume da ovo nije jedna takva situacija“, kaže Stojanović.

Osvrnula se na svoj autorski tekst, odnosno pismo mlađoj sebi, u časopisu Lice ulice pod naslovom „Nisam te izneverila, mala“.

Ističe da bi tu sad najverovatnije ključna reč bila „bunt“.

„To su već generacije u Jugoslaviji koje su nosile tu pobunu, ideju da taj sistem nije u redu, da ne može da bude jedna stranka, partija, da ne može da bude kontrola medija, tako da je već od osnovne škole bila neka vrsta tih organizacija, imali smo neke novine već u gimnaziji u kojima smo otvoreno pisali protiv tog režima, ceo život sam smatrala dužnošću da se taj bunt ostvari“, kaže.

Današnje generacije su, smatra, „vrlo daleko od tog bunta“.

„Ni mi na fakultetu nikako ne uspemo da ih angažujemo, pokrenemo, imali smo dve godine tribine ‘Nije filozofski ćutati’, bude prepun amfiteatar, ali nema studenata. To su generacije koje drugačije razumeju svoju ulogu u društvu, pa i ulogu čitavog društva. Zahvalna sam tom socijalizmu, koji nas je učio, bez obzira što je bio monopartijski i u mnogo čemu restriktivan, ali nas je ipak učio da se slavi ta borba, za svoje ideje, za slobodu“, kaže ona.

Dodala je da „svoju generaciju može potpuno da razume“.

„Zato što, ne samo što je sve bilo neuspešno, nego ako biste se stalno bavili aktuelnim temama, vi biste 40 godina govorili isto, a to je ne samo zamorno, depresivno, nego se i loše osećate. Otkad je krenuo problem sa KiM 1981. mi se nismo bitno pomerili, jedino što sve propada“, kaže ona.

Starije generacije, ponavlja, može da razume, ali „mladi joj izmiču“.

„Sloboda je za njih apstraktna, sloboda mnogo košta, a njihovi ciljevi su mnogo egoističniji, gledaju ono što se njih lično tiče, a sloboda se nekako da li podrazumeva ili više nije ni važna, kao ni čitavo društvo“, kaže.

Prema njenim rečima, „narodi Jugoslavije su pokazali da im je važnije teritorija, nego neka ideja o integraciji“.

„Ti narodi su pali iz istorije i pokazali da je ideja Jugoslacije bila za njih suviše daleko. Da pomenem nedavno preminulu Latinku Perović, koja je bila moja mentorka, ona je govorila – Jugoslavija je naša prva Evropa, jer je bila vežba da li možete sa ljudima druge vere, običaja, da stvarate jednu zajednicu, to je danas EU, mi smo dva puta propustili tu šansu sa Jugoslavijom“, kaže ona.

Te nacije, podseća, jesu stare nacije.

„Formirane u 19. veku u potpunosti sa nacionalnom svešću, u tom smislu je bilo teže praviti Jugoslaviju, nego praviti Italiju, to treba razumeti. Nije se Jugoslavija raspala pa su nastale nove nacionalne svesti, nego obrnuto“, smatra Stojanović.

Govoreći o vlasti, rekla je „najlakše je reći ‘to je potpuno ludo, ovo je iracionalno, ovo ne razumem, kako to neko može da proguta…’“.

„Ali evo vidimo da može, to je stara teza, da su oni vrlo racionalni, da znaju kako se vlast dobija, kako se vlast čuva, štiti, produžava na decenije i u tome su vrlo uspešni. Imamo siromaštvo, izuzetno nejednako društvo, koje ne zna kojim putem treba da ide, današnje vlasti su to vrlo dobro koristile“, kaže.

Na pitanje „šta ako prestanu da postoje nacije“, kaže da je „teško zamisliti kako bi to izgledalo“.

„Neophodno je da se kaže da je sigurno ljudima u antici bilo potpuno nezamislivo da funkcioniše društvo bez robova, da je ljudima u srednjem veku posle vekova kmetova i feudalizma, u tom smislu o svakoj istorijskoj pojavi treba da razmišljamo kao o promenljivoj. Šta bi bilo, to bi iz današnje perspektive bilo teško zamisliti“, kaže ona.

Istakla je da se ne gleda na običnog čoveka.

„To možete da vidite na strašnom snimku ranjenog dečaka kod Štrpca iz bolnice. Potpuno brutalan pristup pojedincu, malom čoveku, jedna zloupotreba do krajnjih granica ljudskog života, ono što je sigurno je da su u tim zloupotrebama u najtežoj poziciji upravo Srbi. Situacija je gotovo nerešiva, to traje 40 godina, možda traje i od demonstracija 1968. možda traje više od 50 godina, traje i od Balkanskih ratova, i od Austrijsko-turskih ratova, a sukob na terenu traje, proizvodi se, vlada se uz pomoć tog sukoba, u zavisnosti od pitanja čije je Kosovo, vlasti zloupotrebljavaju taj sukob i ta različita razumevanja pitanja čije je Kosovo“, kaže.

Prema njenim rečima, „Aleksandar Vučić pre svega ima tu grandioznu sliku sebe samog“.

„To je za početak taj problem koji mi svi imamo ovde, mnogi problemi proističu iz načina na koji on sebe vidi, veliki problem je što on stvari zaista pokušava tako da rešava, često se pravi da je Tito, da je ovo Hladni rat, da je ovo Jugoslavija… On misli da je rešenje u ovoj situaciji nesvrstanost, i ne razume da ovo nije jedna takva situacija, da ovo nije Hladni rat, da je ovo situacija u kojoj morate da odredite svoju stranu i da za to plaćate određenu cenu, on misli da može da prevari sve šibicarski i istok i zapad i da na taj način igra tu igru, mislim da ne može, mislim da to nije taj istorijski trenutak. Veliki problem je što je on ovde već 10 godina, što je situacija sve lošija, ekonomska, sloboda medija, stanje u skupštini, izbori u koje niko ne veruje, situacija se drastično pogoršava, tako da gledajući danas – mislim da u istoriji neće zaslužiti dobru ocenu“, rekla je istoričarka Dubravka Stojanović.

(N1, Foto: N1)