Hana Piščević, režiserka iz Beograda, prvi put je došla u kosovski grad Prizren kako bi prisustovala „čaroliji zvanoj Dokufest“.

Dokufest je međunarodni festival dokumentranog i kratkometražnog filma, koji svake godine privuče veliki broj posetilaca iz zemalja regiona ali i sveta. Ove godine se od 4. do 13. avgusta održava po 21. put i biće prikazano 250 filmskih ostvarenja.

Za Hanu Piščević je iznenđujuć bogat sadržaj koji se nudi na ovom festivalu. Napominje i da će poneti samo lepe utiske kada se vrati u svoj grad jer su je, kaže ona, domaćini srdačno i uz osmeh dočekali, što doprinosi veseloj atmosferi koja vlada čitavim Prizrenom.

„Zaista je lepa energija. To ću reći mojim prijatejima u Beogradu kad se vratim i predložiti im da ovde dođu obavezno. Da misle svojom glavom, a ne da gledaju i veruju televizijama“, poručuje ona u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nebojša Rešanović iz Beograda do sada nikada nije bio na Kosovu i priznaje da je imao „iskrivljenu sliku“. Inače je rodom iz Gline u Hrvatskoj, ali je odrastao u Srbiji.

Na prizrenskom festivalu učetvuje sa filmom „Ispod kruške kruška“.

„Ono što sam znao o Kosovu, u neku ruku, je ono što je dolazilo od većine medija. U to, naravno, nisam verovao. Imao sam iskrivljena očekivanja koja su se pretvorila u jedno veliko i pozitivno iznenađenje“, priča Rešanović.

Posebno mu se dopada što je Prizren „živ grad a ljudi gostoprimljivi“. Kaže da festival neće propustiti ni sledeće godine, „pa makar morao biciklom da dođe“.

Na Dokufestu više i Srba sa Kosova

Na kulturna dešavanja na Kosovu uglavnom dolaze Srbi iz Srbije ali ne i oni koji tu žive. To je bio slučaj i sa Dokufestom, sve do ove godine.

Ljinda Lula (Linda Llulla), izvršna direktorka festivala, kaže da je zvanično bilo pozvano oko 200 gostiju ali napominje da ih je došlo duplo više.

Ističe i da je raduje što ove godine ima više Srba sa Kosova.

„Najviše ih je iz regiona, dakle bivše Jugoslavije. Raduje me da dolaze mladi. Vidim da ima i Srba sa Kosova, što do sada, uglavnom, nije bio slučaj“, kaže Lula.

Jedan od posetilaca Dokufesta iz redova srpske zajednice na Kosovu je Petar Đorđević iz Gračanice kod Prištine. U Prizrenu boravi u okviru jednog projekta koji organizuje Fond za humanitarno pravo Kosovo.

Kaže kako mu je Prizren jedan od omiljenih gradova na Kosovu. Ipak, navodi da neki njegovi sunarodnici „zaobilaze“ Dokufest.

„U srpskoj zajednici vlada neka vrsta straha, možda opravdanog možda i neopravdanog. Većina ljudi je zatvorena u neka geta i vrlo retko idu u druge gradove. Pogotovo je to slučaj sa mladima koji u 95 odsto slučajeva nikada nisu bili ni do Prištine“, ocenjuje Đorđević.

Gračanica je od kosovske prestonice udaljena oko sedam kilometara.

Na Kosovu je srpsko i albansko društvo podeljeno nakon ratnih dešvanja ’99. godine.

‘Dokufest nadrasta regionalna neprijateljstva i antagonizme’

Branko Čečen, bivši direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, u Prizren je došao sa suprugom kako bi podržao svoju ćerku koja svojim filmom učestvuje na festivalu.

Za razliku od prethodnih sagovornika RSE, Čečen često i rado dolazi na Kosovo i dodaje da tu ima puno prijatelja.

„Dokufest je zaista neverovatan događaj na kojem se okupi veliki broj ljudi koji su puno uradili na različitim poljima od dokumentarnog filma, medijske pismenosti do žena u novinarstvu. Bukvalno mi je žao što me nema nekoliko pa da mogu da odem na sve događaje. Najvažnija stvar koju ponesem odavde je veliki broj ljudi koje upoznam i želim sa njima da ostanem u kontaktu“, kaže Čečen.

Podseća da je na ovom festivalu prethodnih godina više autora iz Srbije osvajalo prve nagrade.

„Čini mi se da Dokufest svaki put nadrasta ta regionalna neprijateljstva i antagonizme. To neverovatno prija nama koji ne želimo takve stvari, a želimo upravo ovo što je ovaj festival. To je neka vrsta mentalno psihološkog odmora. Žao mi je što to ne znaju u Beogradu jer je u Srbiji na sceni medijski mrak“, kaže on.

Srđan Kovačević zagrebački je režiser i snimatelj. Njegov više puta nagrađivan film „Tvornice radnicima“ izazvao je veliko interesovanje i simpatije publike. Govori o radnicima koji su 2005. godine preuzeli fabriku ITAS u Ivancu, gradu nedaleko od Varaždina na severu Hrvatske, koji su postali jedini uspešni primer radničkog samoupravljanja u postsocijalističkoj Evropi.

„Veoma se ugodno osećam u Prizrenu. Vidi se da je to bio i jeste zajednički prostor (za sve nacionalne zajednice koje u njemu žive). A što se Kosova tiče, o njemu se u Hrvatskoj malo priča, osim kada je reč o nekim dramatičnim događajima“, kaže Kovačević.

Dodaje da je Dokufest, ali i drugi filmski festivali u regionu, prilika da se „filmadžije“ sretnu i razmene iskustva.

„Srećemo se sa kolegama, pogotovo domaćim, iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, sa Kosova. To je lepo. Super je videti i sresti stare dobre prijatelje. Ovde se planiraju i dešavaju saradnje što je velika vrednost ovog, ali i ostalih festivala“, navodi on.

Dva filma za glavnu nagradu Evropske filmske akademije

Od preko 3.000 filmova iz celog sveta, koliko je prijavljeno za ovu godinu na Dokufestu, umetnički tim je izabrao više od 250. Prikazuju se u deset bioskopa, od kojih je polovina na otvorenom.

Tema ovog festivala je „Kako preživeti“. Filmovi se bave fizičkim preživljavanjem u Ukrajini, te kako preživeti uništavanje šuma, globalno zagrevanje…

Dodelom nagrada u subotu 13. avgusta biće spuštena zavesa na ovaj, kako se nadaju organizatori, do sada najsuspešniiji Dokufest.

Nagrade će biti dodeljene u osam kategorija. Dva filma, po jedan kratki i dugometražni, biće nominovana za glavnu nagradu Evropske filmske akademije.

Refki Alija (RSE)