Poslednjih godina došlo je do ekspanzije plastičnog novca u Srbiji, danas imamo preko  sedam miliona korisnika platnih kartica, ali  i sve veće  zloupotrebe od strane kriminalaca. Pre pet godina  iz Brisela je naša zemlja upozorena da će doći do migracije ovog kriminala na prostore jugoistočne Evrope zbog povećanja sigurnosnih mera u zemljama Evropske unije.

„U 2011. godini imali smo povećanje od 280 odsto krivičnih dela u odnosu na 2010 godinu. Imali smo veliki broj izvršilaca van  teritorije naše zemlje, građani koji nemaju naše državljanstvo, među njima su bili nemački, bugarski i  rumunski državljani. Većina zlupotreba se dešava na bankomatima“, kažu u MUP Srbije.

Postoji više načina kako vlasnik kartice može da bude zloupotrebljen. Često je reč o takozvanom skimovanju. Uz pomoć čitača kartica kriminalci preuzimaju podatke sa magnetnog zapisa na tuđoj kartici. Potom  istim aparatom to stavljaju na novu karticu i zloupotrebljavaju je na bankomatima, restoranima, prodavnicama.

Kriminalci su izmislili „štipaljku“ , takozvanu „libansku klopku“, koja služi da zaglavi karticu u bankomatu.
„U tom slučaju nikako ne treba prihvatiti pomoć „ljubaznog sugrađanina“. Uvek treba pažljivo prilaziti bankomatu, gledati da neko ne stoji iza vas i da neko ne gleda vaš PIN kod koji kucate“, upozoravaju iz republičkog MUP-a i objašnjavaju da je bilo slučajeva da su se na bankomatima u Beogradu postavljali skimovi i mikrokamere za skidanje PIN-a.

Zbog toga mnoge banke u Srbiji su lansirale kartice sa čip tehnologijom.
„Svi naši bankomati su EMV kompatibilni sa antiskiming uređajima i sigurnosnim kamerama, tako  da je nivo zaštite vrlo visok“, kaže Aleksandra Ognjenović iz Erste Banke i dodaje da je zloupotreba sa platnim karticama globalni problem i tehničko tehnološki razvoj je ključno oružje u borbi. Izdavanjem kartica sa čip tehnologijom, uvođenjem antiskiming uređaja na bankomatima kao i sigurnosnih kamera su jedni od glavnih  preduslova za zaštitu. Sa druge strane neophodan uslov je tesna sprega između zakonskih odredbi, razmena informacija među bankarskim sistemima, informisanja i edukacija kako građana tako i akceptanata (trgovaca).

Jedno od rešenja koje se nameće jeste i osiguranje platnih kartica od strane osiguravajućih kuća.
„Za sada nemamo informaciju da neka osiguravajuća kuća nudi takvu vrstu usluga, ali je ovo svakako jedna od usluga koju će banke biti prinuđene da ponude svojim klijentima u saradnji sa osiguravajućim  kućama“ kaže Ognjanovićka.

Pored „libanske klopke“ kriminalci najčešće koriste tehniku „Phishing“ ili pecanje. „Phishing“ je najčešći vid pribavljanja poverljivih podataka od  korisnika kartica u poslednjih nekoliko godina. To je oblik prevare koji podrazumeva skup aktivnosti kojima neovlašćena lica korišćenjem lažnih poruka elektronske pošte i lažnih web stranica, pre svega finansijskih institucija, korisnike kartica navode na otkrivanje poverljivih podataka, kao što su  JMBG, korisničko ime i lozinka, PIN broj, broj kreditne kartice i slično. Za  realizaciju „phishing“ napada koriste se e-mail poruke , kao što su lažna upozorenja „banaka“ i drugih finansijskih organizacija da će doći do gašenja računa klijenta ukoliko ne izvrši unos, odnosno ažuriranje određenih podataka. Poruke koje obaveštavaju korisnika da je dobio na lutriji, zbog čega treba da dostavi određene podatke kako bi mogao podići dobitak…

Ovakve elektronske poruke se oslanjaju na lažna web odredišta koja izgledom skoro u potpunosti odgovaraju originalnim web sajtovima finansijskih organizacija.
„Phishing prevara se izvodi na jednostavan  način. Na primer: na e-mail adresu  korisnika pošalje se poruka sledeće sadržine: „S obzirom na preuređenje baze podataka X banke, molimo vas da se putem linka ulogujete na sajt i popunite tražene podatke.“ U slučaju da ste komitent X banke koje je navedena u pismu i kliknete na navedeni link, otvoriće se fiktivna web strana X banke koja po svim karakteristikama izgleda kao prava. Odmah su ponuđene opcije unosa imena i prezimena, matičnog broja, adrese, telefona i broja kartice koje koristite zajedno sa validnošću i  CVV2. Po unosu broja kartice i ostalih podatka najčešće se pojavljuje odgovor:  „Pogrešna vrsta kartice, ponovite unos“, čime se korisnik navodi da unese brojeve svih kartica koje poseduje“, kažu u MUP Srbije.

Naši sagovornici  savetuju da je najvažnije držati PIN i karticu odvojeno odnosno ne nositi svoj pin kod sa sobom, ne zapisivati na kartici i ne poveravati broj pin koda i svojim najbližim. Obavezno pročitati opšta pravila o korišćenju kartice koje svaki klijent dobije uz svoju karticu. Zapisati broj Call centra ili broj koji se nalazi na poleđini kartice i imati ga sa sobom. Ne gubiti iz vida svoju karticu i ne dozvolite da trgovac povlači karticu bez vašeg prisustva. Ne prihvatajte pomoć slučajnih prolaznika kada dižete vaša sredstva na bankomatu pogotovo prilikom unošenja vašeg PIN koda. Vodite računa o izboru sajtova kada plaćate preko interneta. Ukoliko primetite da vam je kartica nestala, odmah prijavite nestanak banci koja vam je karticu izdala.

Ukoliko dođe do nestanka platne kartice neophodno je da građani odmah prijave krađu ili gubitak banci, kako bi se kartica odmah blokirala. Nakon toga  u slučaju pokušaja korišćenja kartice od strane kradljivca bankomat će zadržati karticu ili  će kartica biti oduzeta na prodajnom mestu. Ono što većina građana još ne zna je da je neophodna i saradnja sa policijom. U slučaju da dođe do zloupotrebe kartice neophodno je da građani prijave policiji. Banka je dužna da blokira karticu za dalje korišćenje i da dostavi na zahtev policije sve informacije koje poseduju kao što su snimci video nadzora bankomata, podatke o mestima pokušaja zloupotreba i slično, a ostale aktivnosti su u nadležnosti  policije.

(Mile Bijelić, Autonomija)