Nacrt Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine 2021-2035 godine nije nikakav iskorak unapred već pre donosi stagnaciju po pitanju gorućih problema, a u pojedinim oblastima i po koji korak unazad, ocenjuju sagovornici VOICE-a.

Nacrt je prošle nedelje prošao i pretposlednju stepenicu na svom putu i preostao je samo jedan korak do njegovog usvajanja – glas poslanika pokrajinskog parlamenta.

Nije, međutim, poznato kada će oni usvojiti plan koji, makar po svom nazivu, kasni najmanje godinu dana.

Kako nezvanično saznajemo, to se najverovatnije neće desiti sve dok ne bude usvojen „stariji brat“, odnosno Prostorni plan Republike Srbije 2021-2035.

Trenutno je na snazi Prostorni plan Republike Srbije 2010-2020. godine, dok je nacrt novog u vakuumu – poslat je Vladi Republike Srbije, ali mu se tu gubi svaki trag.

Javna sednica komisije za javni uvid u Nacrt regionalnog prostornog plana AP Vojvodine 2021-2035. godine održana je 14. i 15. juna u Novom Sadu, iako je prvobitno bila zakazana za 11. maj. U međuvremenu je, 7. juna, zasedala Skupština AP Vojvodine pa se Nacrt plana nije mogao naći na njenom dnevnom redu. Vojvođanski parlament će zasedati i 28. juna, a Nacrt RPPAPV se ne nalazi ni na predloženom dnevnom redu te sednice.

Iskustvo govori da će to zasedanje najverovatnije biti poslednje do jeseni pa je očigledno da do tada vojvođanski prostorni plan neće ni biti usvojen. Imajući ovo u vidu, nezvanične ocene o tome da će se zapravo čekati usvajanje prostornog plana Republike zvuče još realnije.

‘NE’ ZA VEĆINU PRIMEDBI

Dragana Dunčić, pomoćnica direktora Zavoda za urbanizam Vojvodine i članica Komisije, za VOICE je potvrdila da je u konačnici 39 podnosilaca dostavilo ukupno 142 primedbe na nacrt plana, a da one većinom nisu usvojene. Kako tvrdi, najveći deo pimedbi bio je nesonovan, da li zbog toga što podnosioci nisu prepoznali da su one već ugrađene u plan ili zbog toga što su se odnosile na plan višeg reda, konkretno Prostorni plan Republike Srbije.

„Nešto od toga što je bilo predmet primedbi biće urađeno na lokalu, kao na primer u slučaju aerodroma Sombor – mi to nismo osporili nego je potrebno uraditi planski dokument koji će definisati konkretna planska rešenja“, navela je Dunčić. Ona je tokom javne sednice Komisije precizirala da su primedbe detaljno razmotrene i da je njihovo podnošenje poslužilo da se preispitaju planska rešenja. 

„Mnoge primedbe smo prihvatili ili su delimično prihvaćene i biće korigovan nacrt plana, i u tom smislu je značaj tih primedbi. Kada primedba nije osnovana, to znači da nije tema i predmet ovog plana i da ovaj plan nije smetnja da se bilo šta dalje radi u tom prostoru, na planovima koje donosi lokalna samouprava“, pojasnila je Dunčić.

MESEC DANA RASPRAVE O NAREDNOJ DECENIJI RAZVOJA

Kako navode u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, nosiocu izrade Regionalnog prostornog plana APV 2021-2035, taj plan predstavlja najznačajniji strateški dokument prostornog razvoja teritorije AP Vojvodine. Precizira se da je njime opredeljena strategija prostornog razvoja na način da se svi potencijali sa kojima Vojvodina raspolaže stave u funkciju razvoja ovog područja i da se planskim usmeravanjem razvoja obezbede uslovi za sprečavanje štetnih posledica i devastacije prostora kao jedinog neobnovljivog resursa.

Podsetimo, pokrajinski parlament je 21. februara 2020. godine usvojio Pokrajinsku skupštinsku odluku o izradi Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine 2021-2035. godine, kao i Odluku o izradi Strateške procene uticaja Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine 2021-2035. godine. Javni uvid u Nacrt Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine od 2022-2035. godine organizovan je u periodu od 21. marta do 19. aprila 2022. i u tom periodu je priređeno više javnih rasprava u sedištima upravnih okruga, tačnije prezentacija, jer uglavnom nije bilo odgovora na pitanja niti je na tim događajima bilo moguće podneti konkretne primedbe.

Komisija je onda, na sednicama 14. i 15. juna, obradila primedbe pristigle od strane građana, udruženja građana, javnih preduzeća, mesnih zajednica, lokalnih samouprava i pokrajinskih organa, uključujući i nekoliko sekretarijata. O strateškom dokumentu koji formira pravac razvoja  AP Vojvodine u narednoj deceniji mogli su da se izjasne svi građani, institucije i organizacije iz Vojvodine, svih 45 vojvođanskih lokalnih samouprava, bezbroj privrednih i drugih subjekata, pa svega 142 primedbe zvuče više nego preskromno.

Politikolog Duško Radosavljević za VOICE ocenjuje da nezainteresovanost javnosti za ovakav dokument najbolje dokazuje učinak apsolutno svih stranaka koje su u Srbiji činile vlast, a koje su od samog uvođenja višestranačja radile na ukidanju javne rasprave. Strateški važan dokument poput Regionalnog prostornog plana bi, dodaje Radosavljević, obavezno morao proći vrlo dugu, temeljnu i angažovnu raspravu u kojoj bi učestvovao veliki broj građana, strukovnih organizacija, civilno društvo, univerzitet i politički faktori.

„Kad izbaciš najveći broj ovih organizacija koje bi po difoltu trebalo da se bave razvojem i svakim drugim programima, ti onda to ogoljuješ samo na političku volju. A politička volja se onda prebaci, posebno ovim slabašnim partijama kakve mi imamo, samo u izglasavanje određenih dokumenata. I sad, što je dokument strteški bitniji, to će biti veća veratnoća da će on biti usvojen sa manje diskusije, sa manje larme i manje pompe“, rekao je naš sagovornik.

Radosavljević precizira da je jedan od razloga za takvo postupanje činjenica da su aktuelne političke partije u Srbiji, u ovom trenutku ispod kapaciteta koji je potreban političkom, javnom, kulturnom, ekonomskom i svakom drugom životu u Srbiji.

„To znači da oni uopšte nemaju stručnjake za određene oblasti. Bez obzira što je moje i srce i duša apsolutno na strani opozicije, još gora stvar jeste da opozicija nije sposobna da ogromnu količinu besa, nezadovoljstva i ubeđenosti građana ove države da se ide u apsolutno pogrešnom pravcu, da nemamo perspektive i da je sve jalovo – pretvori u jednu smislenu politiku“, istakao je Radosavljević.

On smatra da bi u ovom slučaju jedina smislena politika bila zatrpavanje komisije predlozima, međutim, svestan je da najveće partije u Srbiji, a analogno tome i u Vojvodini, zapravo nemaju nikakav koncept razvoja ni Srbijie niti Vojvodine, čak ni Novog Sada.

POŠUMLJAVANJE NIJE U PLANU

Na samoj sednici Komisije, na predog njenog predsednika Dejana Đorđevića, raspravljalo se samo o primedbama čiji predlagači su bili prisutni, te ih je javno razmotreno svega oko trećine budući da ostali podnosioci nisu uopšte prisustvovali sednici ni jedan od dva dana. U pojedinim slučajevima predlagači su upućeni na svoje lokalne zajednice, odnosno na planove nižeg reda koje će one da usvoje, uz napomenu da ovaj ne propisuje uslove niti se na osnovu njega izdaju lokacijske dozvole.

Gradsko građevinsko zemljište, koje je bilo osnov za više različitih primedbi, definiše se planskim dokumentima nižeg ranga, urbanističkim planovima ili prostornim planovima za područja posebne namene, ukazala je tokom rasprave Dunčić, precizirajući samim tim da i podela na gradsko građevinsko zemljište i izgrađeno građevinsko zemljište nije tema koja se razrađuje ovim planom. A slično je bilo i sa drugim primedbama.

„Regionalni prostorni plan AP Vojvodine je strateški dokument koji ne može uticati na izmenu zakonske regulative, već upravo implementira istu u strateški planski dokument. U istom kontekstu kroz Regionalni prostorni plan nije moguće uvesti ekološki otisak kao standard projektovanja i  građenja, jer ekološki otisak jeste jedan od indikatora održivog razvoja, ali prema dostupnim podacima u Srbiji se i dalje ne primenjuje ekološki otisak“, rekla je Dunčić.

Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore kaže za VOICE da su njihove primedbe koje su se odnosile na povećanje obima pošumljavanja i smanjenje obima seče šuma odbačene, a da je istu sudbinu doživeo i njihov predlog da se poveća zaštitna zona oko zaštićenih područja prirode, što govori da plan ne donosi nikakvo poboljšanje.

„To znači da će oni nastaviti da rade istim tempom – da ništa ne pošumljavaju ili jako mizerno, da ispunjavaju planove seča i da ti planovi budu i mnogo veći“, napominje Arsić. Takođe, odbijanjem da se povećaju zaštitne zone situacija na terenu ostaje ista, a zaštićena područja možda i ugroženija, upozorava ona.

„Mi smo tržili da se poveća zaštitna zona kako bi se nacionalni park što bolje zaštitio od svih tih negativnih uticaja koji su van zaštićenog područja, od urbanizacije, od poljoprivrede, pre svega od svih tih negativnih ljudskih aktivnosti“, rekla je Arsić. Ocenila je i da je odbacivanje primedbi negativan odgovor na sve obaveze Srbije da poboljša stanje u ovim oblastima, a koje su preuzete otvaranjem poglavlja 27 i ratifikoanjem brojnih strategija EU.

„To je jedna šizofrena situacija, samo potpisujemo i ratifikujemo sve i svašta, dok u stvarnosti to ne ugrađujemo u našu domaću regulativu“, navodi ona.

Arhitektici Nataši Komljenović odbijeno je svih sedam primedbi, a ključna je ona koja se tiče nelegalnih objekata. Kako precizira za VOICE, AP Vojvodina je time zapravo prebacila vruć krompir u ruke Republike.

„Nelegalni objekti su definsani Zakonom o ozakonjenju objekata, oni se kroz ovaj strateški plan uopšte ne pominju kao problematika kojoj bi trebalo posvetiti malo više pažnje. A nelegalni objekti su aktivatori svih problema u gradu jer koče bilo kakvo rešavanje pitanja ili izgradnju novih objekata“, rekla je Komljenović uz ocenu da i sama država to pitanje ignoriše kroz sve planske dokumente.

„Vojvodina traži instrukciju od strane Republike. I trebalo bi da traži, ali i da se pozabavi nekim svojim specifičnostima“, navela je ona.

Pozitivna je stvar što su prihvaćene primedbe koje su podnete u ime Vojvođanskog društva za železnicu i Klaster transporta i logistike Vojodine, a koje se odnose na zadržavanje svih postojećih železničkih koridora u pokrajini „radi potencijalne obnove železničkog saobraćaja na osnovu zakona“. Nije prihvaćena primedba da se ne ukine planiranih 683 kilometra pruga na teritoriji AP Vojvodine.

„Nikada u istoriji ove države, ni država koje su joj prethodile, nije bilo da se oduzima svojstvo dobra u opštoj upotrebi i sada je železnica, koja je ukinuta i oduzeta železničkom upravljaču, ni na nebu ni na zemji“, rekao je Milan Vučinić iz Klastera transporta i logistike Vojvodine.

On je precizirao da su po zakonu moguća drugačija rešenja, pozvajući se na različite studije koje su rađene s tim ciljem, a koje su verifikovane od strane pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstava.

„Jednostavno ne možemo da razumemo da se ne prihvata to. Šta kao kontra stručni argument sada nama daje Komisija? Da se ne prihvata zakon? Da se ne nagoveštavaju zakonska rešenja? Da se ne uvažavaju urađene studije koje su doživele verifikaciju?“, rekao je Vučinić. 

SAMO DA SE NE ZAMERE GLAVNOM BABI IZ BEOGRADA

Usvajanje prethodnog, trenutno važećeg RPPAPV pratila je potpuno drugačija atmosfera. Pored javne rasprave, koja je zaista bila rasprava i u kojoj su učešće uzeli i građani i političke i druge organizacije, dosta polemike bilo je i na samoj sednici vojvođanskog parlamenta koji je trebalo da aminuje taj plan.

Kako je u novembru 2011. prenela RTV, izrada Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine trajala je dve godine, i on je takođe usaglašen sa Prostornim planom Republike Srbije, a vođen je lokalnim planovima koje su opštine predale koordinatoru – pokrajinskom odeljenju Agencije za prostorno planiranje.  

Regionalni prostorni plan APV 2011-2021. usvojen je u Skupštini AP Vojvodine 7. decembra 2011. godine („Službeni list APV“, broj 22/11), uz 67 glasova „za“ i 16 glasova „protiv“.

Ozbiljno shvatanje dokumenta ilustruje i to što je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), u tom momentu članica vladajuće koalicije, tokom javne rasprave podnela čak 81 primedbu na nacrt plana, od kojih je u konačan tekst ušlo njih 43. A tokom skupštinske rasprave je predložila i veliki broj amandmana tražeći, između ostalog, da pokrajina prostornim planom predvidi izgradnju sopstvenog skladišta gasa, pored već postojećeg u Banatskom Dvoru, kao i uvođenje pokrajinskog Zavoda za statistiku.

Nakon što je plan stupio na snagu, u početku su svake godine usvajani i izveštaji o njegovom ostvarivanju. Međutim, poslednji zbirno za 2015. i 2016. godinu, i to tek 2018. godine.

Govoreći o načinu rada i dometima aktuelne Pokrajinske vlade Vojvodine, Radosavljević, koji je bio potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine u mandatu od 2000. do 2004. godine, ocenjuje da je ta vlada bila „labudova pesma demokratije u Vojvodini“. Povlači i paralelu između aktuelne i vojvođanske vlade pre 2000. godine, uz opasku da ova danas ima značajno veća sredstva na raspolaganju, a da su joj dometi gotovo isti.

„Ta vlada ima mnogo više resursa na raspolaganju nego što je imao, recimo, Perošević u onoj vladi do 2000. Oni su imali samo neku simboličnu vrednost, ovi su simboličnost gurnuli u stranu, a suštnski to raspolaganje vodama Vojvodine, šumama Vojvodine, kadrovskim potencijalima, to je sve urađeno tako da se ne smeta glavnom babi iz Beograda. Zato nemamo nijednu smislenu raspravu ni o jednom problemu, niti je u raspravu uključeno civilno društvo, niti imamo prave konkurse, ni program razvoja“, zaključuje Radosavljević.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Mapa zaštićenih područja/RPPAPV )