– U nekim preliminarnim razgovorima o utvrđivanju NUTS 3 regiona u Srbiji predviđeno je da Srem, Banat i Bačka budu određeni za takve oblasti – potvrdio je za „Dnevnik” zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov. NUTS 3 je, inače, evropski standard za statističku oblast koja broji manje od 800.000 stanovnika i može se uspostaviti u okviru regiona koji pripadaju kodu NUTS2, kao što je Vojvodina.
Pandurov kaže da će na tom nivou statističke regionalizacije biti ustanovljene agencije koje već postoje u Banatu i Bačkoj, dok u Sremu ona tek treba da zaživi.
– Po Zakonu o regionalnom razvoju, te agencije su nazvane oblasnim asocijacijama. U svakom slučaju, očekujemo da u narednih šest meseci počne da se radi na strategijama razvoja za svaki od sedam formiranih regiona, iz čega će posle proisteći i institucije – rekao nam je Pandurov. Podsetimo, statistička regionalizacija Srbije podrazumeva tih sedam regiona spremnih da iz EU fondova povlače novac za svoj razvoj – Vojvodina, Beograd, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i region Kosova i Metohije. Pomenuti Zakon o regionalnom razvoju, koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije, trebalo bi zapravo da omogući i bolje uslove za razvojoj siromašnijih delova države, ili bar jednake šanse kakve imaju bogatije oblasti.
No, stručnjaci već duže moraju da ubeđuju i deo političke elite i celokupnu javnost u to da statistički regioni nemaju nikakve administrativne i teritorijalne predispozicije. S druge strane, činjenica je i da oni ipak mogu biti seme iz kojeg će nastati teritorijalna podela Srbije u procesu koji još nismo ni načeli – decentralizacije i regionalizacije. Kako god, pitanje regionalizacije, statističke ili teritorijalne, dospelo je u prvi plan i sa zbivanjima vezanim za novi statut Vojvodine.
Pandurov kaže za “Dnevnik” da statističku regionalizaciju, decentralizaciju i proces donošenja statuta Vojvodine ne bi trebalo mešati:
– Statističko uređenje nema direktne veze sa statutom i nadležnostima Vojvodine. Ta dva procesa se dodiruju jedino u tački gde će se usvajanjem statuta usvojiti i regionalni razvoj, koji se u popriličnoj meri podudara s elementima Zakona o regionalnom razvoju – ističe Pandurov, i dodaje da, isto tako, Zakon o regionalnom razvoju nije zakon o regionalizaciji, odnosno ne uređuje teritorije i njihove administracije.
Za decentralizaciju se zalaže i Liga socijaldemokrata Vojvodine, pri čemu potpredsednica Skupštine APV i članica ove stranke Maja Sedlarević takođe odvaja ovaj proces od stvaranja statističkih regiona. I ona inače upozorava na to da regionalizacija, zapravo, nema nikakve veze s procesom donošenja statuta Vojvodine:
– Postoje tri paralelne priče koje jedna drugoj ne konkurišu. Statut APV je prva i za nas je ona prioritet svih prioriteta. Na drugom mestu je decentralizacija, što je proces koji traje i još se ne zna koliko će država na tom poslu biti efikasna. Treća priča za koju se zalažemo jeste promena Ustava Srbije. Verujem da je inicijativa predsednika Tadića o potrebi promene Ustava dobronamerna i da će to biti sledeći politički korak posle usvajanja novog statuta Vojvodine – rekla je Maja Sedlarević.
No, načinom na koji se planira decentralizacija i teritorijalna regionalizacije Srbije nije zadovoljan SRS. Po rečima potpredsednika te stranke Milorada Mirčića, radikali su protiv bilo kakve regionalizacije:
– Kada posmatramo teoriju o regionalizaciji, ona kaže da je osnovni postulat da nema regije ispod 800.000 stanovnika. Svedoci smo toga da ova dodatna regionalizacija ne poštuje taj princip. Imamo APV s oko dva miliona stanovnika, KiM s još toliko. Grad Beograd takođe ima oko dva miliona. Preostala dva miliona stanovnika, kada rasporedite na predviđene regione, daju sliku o „granicama” unutar kojih živi manje od 400.000 stanovnika. To je samo po sebi osuđeno na propast – smatra Mirčić.
(Dnevnik)