Mnogi projekti koje su zemlje Zapadnog Balkana predložile u okviru Ekonomskog i investicionog plana nisu u skladu sa politikom EU i ne bi trebalo da dobiju finansijska sredstva, posebno ne projekti za izgradnju gasne infrastrukture, navodi se u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network).

U izveštaju o rizicima predloženih infrastrukturnih projekata u okviru Evropskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kojim je definisano 10 prioritetnih oblasti za investicije, Benkvoč je objavio listu 79 predloženih projekata, koju je dobio putem zahteva za pristup informacijama Evropskoj komisiji.

„Lista sadrži mnoge projekte koji se čine razumnim i preko potrebnim, ali mnogi drugi nisu u skladu sa politikom i zakonodavstvom EU i ne smeju biti finansirani novcem EU„, ocenjuje se u izveštaju.

Benkvoč traži od EU da prestane da finansira gas na Zapadnom Balkanu i da umesto projekata fosilnih goriva traži od zemalja da predlože projekte jednake vrednosti u kategoriji Talas renovacije, koji bi uključivali renoviranje zgrada, ugradnju efikasnih toplotnih pumpi i solarnu toplotu.

U izveštaju se navodi da su zemlje regiona predložile nekoliko gasnih projekata, a među njima je i projekat za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija.

„Ne može se dovoljno naglasiti koliko je važno zaustaviti sve veću zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od gasa – lekcija koju EU trenutno uči na teži način“, ističe se u izveštaju.

Benkvoč ocenjuje da nema smisla da projekti u kategoriji Prelazak sa uglja uključujuju gasne projekte, jer bi u većini zemalja infrastruktura morala biti izgrađena ispočetka, što bi moglo da traje godinama i zahtevalo bi ogromne količine novca.

„Veoma spor napredak regiona u razvoju solarne i energije vetra i smanjenju rasipanja energije, i opiranje većine država da se obavežu konkretnim rokovima za postepeno ukidanje uglja, pokazuje nam da nije realno očekivati, ako se gasne investicije realizuju, da će te zemlje učiniti još jednu tranziciju sa gasa ka obnovljivim izvorima do 2050“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da se Zapadni Balkan potpuno oslanja na Rusiju i da rešenje nije ni snabdevanje gasom preko Južnog gasnog koridora iz Kaspijskog mora, jer ruska naftna kompanija Lukoil ima 20% udela u projektu Šah Denis i takođe „nema smisla povećavati zavisnost Zapadnog Balkana od uvoza energije iz autokratskih režima“.

U izveštaju se ukazuje i na „primetan disbalans“ između kategorija i ističe da uprkos hitnoj potrebi za uštedom energije u regionu nijedna zemlja nije predložila projekat u kategoriji Talas renoviranja, dok nekih drugih vrsta projekata koji su hitno potrebni uopšte nema na listi.

Benkvoč navodi kao primer da, iako postoje visoki gubici u distribuciji električne energije u većini zemalja Zapadnog Balkana, posebno u Albaniji, Crnoj Gori i na Kosovu, nijedna vlada nije predložila projekat koji bi rešio taj problem.

Takođe nisu predloženi projekti pametnih elektroenergetskih mreža koji bi mogli da se uklope u kategorije Digitalna infrastruktura, Obnovljiva energija ili Prelazak sa uglja na druge izvore energije.

Na listi nema ni projekata u sektoru grejanja, „iako postoji jasna potreba da se radi na promovisanju efikasnih toplotnih pumpi, solarne toplote i četvrte generacije sistema za daljinsko grejanje iz obnovljivih izvora u regionu“.

Nepostojanje projekata u kategorijama Jačanje konkurentnosti privatnog sektora i Garancija za mlade je, prema oceni Benkvoča, manje iznenađujuć jer bi privatni sektor mogao u velikoj meri da bude podržan zajmovima pre nego grantovima, a Garancija za mlade je prilično nova u regionu.

„Umesto hidroenergetskih projekata, tražite od zemalja da predlože projekte za korišćenje solarne, geotermalne i energije vetra koji bi zaista doprineli diverzifikaciji snabdevanja zemalja iz obnovljivih izvora, ili projekte za obnavljanje i ekološko unpaređivanje postojećih hidroelektrana“, jedna je od preporuka iznetih u izveštaju.

Benkvoč je takođe pozivao Komisiju da ograniči finaniranje projekata za izgradnju puteva, uz veću podršku železničkom saobraćaju i gradskom javnom prevozu.

U izveštaju se podseća da je Evropska komisija u februaru odobrila prvi investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana, u vrednosti od 3,2 milijarde evra za podršku 21 projekta povezivanja u sektorima transporta, digitalne tehnologije, klime i energije na Zapadnom Balkanu .

Najkontroverzniji projekti za koje su odobreni grantovi su, prema oceni Benkvoča, deonice Koridora Vc južno od Mostara u Bosni i Hercegovini, gde ratnim povratnicima preti opasnost od gubitka svoje zemlje i gde bi nepotrebna šteta bila naneta rekama Buna i Bunica, iako postoji alternativna ruta.

U izveštaju se ukazuje na još nekoliko kotroverznih projekata koje su vlade Zapadnog Balkana predložile a koji nisu u skladu sa politikom i zakonodavstvom EU, ali za koje još nisu odobrena sredstva EU.

Benkvoč je pozvao Evropsku komisiju da ne prihvati takve projekte i da poveća transparentnost procesa odabira projekata, tako što će objaviti listu predloženih projekata sa jasnim informacijama o njihovom statusu finansiranja.

(EURACTIV.rs, foto: Pixabay)