Koalicioni partneri u Vojvodini nemaju identične stavove, kako u pogledu potrebe da se pokrajinska vlast odredi prema problematici koja prati usvajnje novog vojvođanskog statuta, tako ni u pogledu mogućih rešenja za izlaz iz trenutnog pravnog, ali i političkog ćorsokaka. Oni su juče različito reagovali i na izjavu pokrajinskog sekretara za upravu i propise Tamaša Korheca koji je kao moguće poteze Vojvodine naveo obraćanje Ustavnom sudu, raspisivanje pokrajinskog referenduma i uključivanje ovog pitanja u proces evrointegracija.
Šef poslaničke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ i funkcioner vojvođanskog DS-a Dragoslav Petrović uveren je u to da neće biti potrebe za „dramatizacijom problematike statuta“, pošto očekuje da će i taj akt i zakon o nadležnostima uskoro biti na dnevnom redu Skupštine Srbije.
– U završnoj smo fazi utvrđivanja predloga zakona o nadležnostima, koji će nam Vlada Srbije uskoro dostaviti, nakon čega će Skupština Vojvodine, shodno dogovoru, uraditi pravno-tehničke korekcije statuta, kako bi oba akta ušla u proceduru Skupštine Srbije. Zato neće biti potrebe da se posebnim merama utiče na to da se ubrza rešavanje ovog pitanja – kazao je Petrović za „Dnevnik“.
On, međutim, nije želeo da govori o tome na kojoj osnovi gradi takvo uverenje, s obzirom na to da je i sam pre samo nekoliko dana bio mnogo skeptičniji i upozoravao na to da je novembar krajnji rok za usvajanje statuta i zakona o nadležnostima, te da u protivnom neko mora da snosi odgovornost.
Potpredsednik Skupštine Vojvodine i šef pokrajinskog odbora G17 plus Branimir Mitrović kaže da u toj stranci nema nikakvih podela u odnosu na vojvođanski statut, te da je glas „za“ poslanika te stranke u republičkom parlamentu – neupitan. Iako smatra da je „situacija u Vojvodini potpuno neustavna pošto radimo po starom Statutu starom gotovo dve decenije, koji je zasnovan na Ustavu Srbije iz 1990. godine“, on ne veruje da bi potezi, poput raspisivanja pokrajinskog refenduma o tom pitanju, bili svrsishodni.
– Šta bi bio rezultat tog referenduma i koji bi on politički efekat mogao imati, pošto nijedan drugi sem političkog i ne može imati, veliko je pitanje. Sigurno je, međutim, da bismo dobili jačanje političkih tenzija – kazao je Mitrović našem listu.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Živorad Smiljanić uveren je, pak, u to da su priče o refendumu i Ustavnom sudu „samo pucanje iz prazne puške“, kao i da bi takav potez doživeo fijasko, „pošto se niko na njega ne bi odazvao“.
– Sve će se to završti po principu „tresla se gora, rodio se miš„. I sve će biti u redu s novim staututom, čim se taj akt stavi na dnevni red Skupštine Srbije – ocenio je Smiljanić za naš list.
Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije Zoran Lončar kaže za naš list da se u raspravi o statutu zaboravlja da je osnovni problem njegovog neusvajanja – „neustavnost tog akta“. On je pokrajinskim zvaničnicima poručio da, „pošto nisu obezbedili potvrdu neustavnog statuta, pripreme novi predlog ustavnog statuta, za koji im kao model može poslužiti predlog koji je izradio DSS“. On je ocenio i da se posle godinu dana preganjanja i zamajavanja građana Vojvodine statut pretvorio u sredstvo unutarstranačke borbe u DS-u, i to između novosadskog i beogradskog dela te stranke.
– Ako su u DS-u sigurni da je statut u saglasnosti s Ustavom, imaju ustavnu mogućnost da preko Vlade pokrenu postupak prethodne ocene ustavnosti tog akta. Korhec je zaboravio da navede tu mogućnost kad je govorio o obraćanju Ustavnom sudu, kao što je zaboravio da kaže da se i o statutu Vojvodine može raspisati republički referendum, što propisuje član 108 Ustava – istako je Lončar.
Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini APV Saša Santovac kaže da je ta stranka još prilikom utvrđivanja teksta statuta ukazivala na to da može doći do problema u samom DS-u zbog tog akta, ali i do interancionalizacije tog pitanja. On je istakao i da bi sva odgovornost za eventualne korake koji bi vodili raspisivanju referenduma u APV ili obraćanja Ustavnom sudu, bila na DS-u koji ima apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine.
– Oni su tu odgovornost na sebe preuzeli time što su takav statut predložili, ali očigledno je da ni odnos unutar DS-a u tom pogledu nije izdefinisan i da postoje neke nesuglasice između Borisa Tadića i Bojana Pajtića – kazao je Santovac.
(Dnevnik)