Ugledni Franfurter algemajne cajtung (FAZ) donosi osvrt na to kako je u srpskim medijima i javnosti ono što je zadesilo Novaka Đokovića u Melburnu opisano maltene kao Golgota i „udar na srpski narod“. Navodi se izjava teniserovog oca Srđana Đokovića koji je rekao da je njegov sin „razapet“ kao Isus.
„U ocu Novaka Đokovića prepliću se dve osobine koje i inače često idu zajedno: sklonost megalomaniji i glupost“, komentariše list.
„Sa druge strane, poređenje deluje skoro logično kad se uporedi sa histeričnim izveštavanjem srpskih bulevarskih medija o najpoznatijem sportisti Srbije koji je interniran u Australiji. Jer, izgleda da su mnogi srpski mediji složni u oceni da je Novaku Isusu Đokoviću naneta belosvetska nepravda. On sada pati za celo čovečanstvo. Ili makar za onaj njegov deo koji podvižnički brani prastaro ljudsko pravo da se ignorišu naučna saznanja i ne primi vakcina“, navodi se u tekstu.
Novinar Mihael Martens, poznavalac Balkana i ranije dopisnik lista iz Beograda, dodaje da je Đoković majstor svog zanata. „Kad mu je dan, igra kao mladi Božiji sin. Za to su čuli sigurno i oni koji se ne zanimaju posebno za javno prikazivanje profesionalnih telovežbi. Što se intelektualnih kapaciteta juniora tiče, deluje da u porodici Đoković iver ne pada daleko od klade.“
Podseća se na Đokovićeve obilaske bosanskih „piramida“, sklonosti ezoteriji, magičnim kristalima i globulima, teorijama Đokovićeve supruge o povezanosti pandemije i 5G mreže.
„Ali ne radi se u ovom slučaju o familiji Đoković, barem ne samo o njoj. Radi se i o stanju Srbije i njenih medija. Na osnovu izveštavanja može se izraditi neka vrsta psihograma ove balkanske države. Najbolje što se o tome može reći: mnogi ljudi u Srbiji su daleko pametniji od izveštavanja skandal-medija koji su navodno namenjeni tim ljudima“, navodi Martens u tekstu.
Dodaje se da je primer ovog izveštavanja list Informer koji vodi „lični prijatelj Aleksandra Vučića i koji je veran najmoćnijem čoveku u zemlji“. „Informer je dnevni huškački podlistak sve više autokratskog sistema moći u Srbiji“, konstatuje frankfurtski list. Ovih dana su na meti Informera svi koji se usude da kritikuju Đokovića.
„Doduše, zbilja nije do kraja objašnjeno koliko je teniskih profesionalaca ušlo u Australiju uz medicinsko izuzeće. I nije isključeno da je Đoković žrtva političkih igrica u australijskoj izbornoj godini. Istovremeno je znakovito da mediji poput Informera u gnevnim kaskadama uopšte ne uzimaju u obzir raspoloženje stanovništva u Australiji. Jer, iz ugla ovih medija, svet je planeta koja se vrti oko srpske ose“, piše dalje Frankfurter algemajne.
Martens piše da i srpske vlasti doprinose histeriji i ističe saopštenje Ministarstva spoljnih poslova u kojem se Đoković naziva „najboljim teniserom sveta i srpskim državljaninom“. Citira se i izjava državnog sekretara Nemanje Starovića koji očekuje da Đoković bude prebačen u smeštaj koji je primeren „sportisti njegovog ranga“, umesto da se tretira kao „kriminalac, terorista ili ilegalni migrant“.
„Iz toga sledi svetonazor prema kojem su kriminalci, teroristi i ilegalni migranti naposletku svi u istoj kategoriji, a to provejava i kroz medije. Tamo je velika ogorčenost što Đoković mora da prebiva u hotelu u kojem je smešteno više iregularnih migranata. Izgleda da se kao uvreda visočanstva dočekuje to što se Đoković tretira jednako (moguće jednako loše) kao drugi nepoželjni stranci u Australiji.“
Tekst se zaključuje izjavom Srđana Đokovića da je njegov sin „simbol slobodnog sveta“ i konstatacijom novinara frankfurtskog lista: „Ipak svet još nije u tako rđavom stanju da baš Novak Đoković treba da mu bude simbol.“
(Dojče vele)