Članovi organizacija civilnog društva saglasili su se danas da u aktu o predlogu promena Ustava Srbije, Narodna skupština ima manju ulogu u odabiru pravosudnih organa, ali da ta uloga nije dovoljno umanjena.

Na konferenciji u Medija centru, učesnici su se složili da je dobra strana predloga što Skupština ne učestvuje u odlučivanju o članovima Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), dok su kao negativan predlog istakli da bi parlament trebalo da učestvuje u izboru istaknutih pravnika za ta tela za šta je potrebno čak 167 (poslaničkih) glasova „za“ ili da tu odluku donese komisija koju takođe bira skupština.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović rekla je da, prema sadašnjim odredbama Ustava, parlament bira sudije i zamenike javnih tužilaca na probni mandat, dok se u predloženom aktu o ustavnim promenama ukida probni mandat.

Ona je navela da VSS i VTJ u svom sastavu imaju neke članove koji su pre svega političke figure i da „upravo te političke figure“ imaju veliki uticaj na kasniji izbor sudija i tužilaca za stalnu funkciju.

„To je nešto što je bilo neophodno promeniti, od toga se krenulo“, rekla Golubović.

Kako je dodala, promenom Ustava bi se ukinula trenutna odredba da Skupština bira predsednike sudove, već bi to činio Visoki savet sudstva.

Golubović je rekla da je sadašnjim odredbama Ustava uloga parlamenta da bira javne tužioce.

„Njih (javnih tužilaca) koji su šefovi tužilaštva u Srbiji ima 98 i vrše tužilačku funkciju, dok svi oni koji se suočavaju, vode istrage, krivična gonjenja – oni su zamenici javnih tužilaca. Svi ti brojni ljudi koji zapravo čitaju te odredbe, skupljaju dokaze, rukovode jednim predmetom zapravo su zamenici. A to znači da oni predstavljaju samo zamenike šefova koje bira Narodna skupština, i za bilo koju odluku moraju da traže saglasnost svog javnog tužioca“, istakla je.

Kako je dodala, svaki javni tužilac, prema sadašnjim odredbama, može u svakom trenutku da izda obavezno uputstvo zameniku – kako da postupi u određenom predmetu, a da vrlo često obavezna uputstva nisu pisana što onemogućava zameniku da se usprotivi odluci.

„Tih uputstava nije do sada bilo u Ustavu, nalaze se u Zakonu o javnom tužilaštvu, ali retko ko je upoznat sa tim instrumentom“, kazala je Golubović.

Istakla je da je bilo važno da to, obavezno, uputstvo u tužilaštvu postane vidljivo i da se ono nalazi u aktu o promeni Ustava.

„Postaće pisano (uputstvo) i onaj ko vodi istragu će imati priliku da se usprotivi uputstvu ukoliko smatra da je nezakonito“, navela je.

Prema njenim rečima, promenom Ustava bi se javni tužilac nazivao „glavni javni tužilac“, čime bi zamenik dobio naziv javni tužilac, a njih takođe ne bi birala Narodna skupština.

„Narodna skupština bi i dalje (promenom Ustava) birala glavnu ličnost – vrhovnog javnog tužioca. Ono što se zamera, vrhovni javni tužilac bi i dalje imao veliku ulogu u izboru i razrešenju svih tužilaca, kroz to što ostaje u sastavu budućeg Visokog saveta tužilaštva“, kazala je Golubović.

Promenom ustava, dodala je, značajno se umanjuju ovlašćenja vrhovnog javnog tužioca.

„Sada republički javni tužilac može u svakom trenutku da izvrši premeštaj ili upućivanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u druge sudove i to je korišćeno često u praksi. Po novom aktu o promeni ustava ovo više neće moći, odnosno upućivanje i premeštaj je moguće isključivo kao odluka Visokog saveta tužilaštva“, rekla je ona.

Golubović je navela da bi u sastavu Visokog saveta tužilaštva i dalje ostao ministar pravde, kome bi ovlašćenja bila smanjena u odnosu na sadašnja, kao i vrhovni javni tužilac, koji bi takođe menjao ulogu time što više ne bi mogao da bude predsednik Vrhovnog javnog tužilaštva ali je ocenila da bi on autoritetom mogao da utiče na odluke tog tela.

U sastavu VST bila bi i četiri javna tužioca, izabrana od strane javnih i glavnih javnih tužilaca, a član tog tela ne bi više bio predstavnik Narodne skupštine – a danas u oba tela sedi predsednik Odbora za pravosuđa koji, kako ocenjuje, utiče na odluke koje se donose.

„Više nemamo mogućnost da u tom telu sede glavni javni tužioci nego su to javni tužioci, što bi bila bolja zastupljenost“, kazala.

Kako je navela Golubović, istaknuti pravnici ne bi mogli da budu članovi političkih stranaka, a obavezno bi bilo da imaju 10 godina iskustva u pravnoj struci, dok je prema sadašnjim odredbama neophodno 15 godina iskustva u pravnoj struci.

„U sadašnjem sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca još uvek nema predstavnika advokata. Advokatska komora Srbije u februaru ove godine izabrala je Zoru Dobričanin za Državno veće tužilaca a Viktora Gostiljca u Visoki savet sudstva, a njih dvoje nikada nisu izabrani od strane skupštine“, kazala je Golubović. Dodala je da to govori u prilog tome da Narodna skupština ne sme da ima ulogu u izboru članova tih tela.

Narodna skupština bi promenom Ustava, kako je rekla, isključivo imala ulogu u izboru istaknutih pravnika, za šta je potrebno najmanje 167 glasova poslanika.

Dodala je da ukoliko skupština ne bi izglasala, izbor istaknutih pravnika bi spao na komisiju od pet članova – koje bira parlament.

Prema njenoj oceni, taj deo akta o ustavnim promenama je najkritičniji jer je 167 glasova mnogo i odluke bi spale na komisiju.

Golubović je kazala da je trenutno potrebno 126 glasova „za“ za izbore predsednika sudova kao i zaštitnika građana, dok je za istaknute advokate u VSS i VST potrebno čak 167 glasova „za“.

„Postavlja se pitanje da li ćemo ikada imati takvu vrstu koncenzusa“, kazala je ona.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kazao je da je mogući ishod, jer se bira nekoliko članova u VSS i VST – da se partije u parlamentu dogovore i da podele među sobom te kandidate.

On je ocenio da je referendum o ustavnim promenama raspisan u „najgorem mogućem trenutku“, navodeći da je to učinjeno neposredno pred parlamentarne i predsedničke izbore.

Nenadić je naveo da bi bilo bolje kada bi građani mogli da podrže određenu ustavnu promenu, dok bi glasali protiv nekih drugih promena.

On je istakao novinu da je u novom aktu „zabranjen svaki neprimereni uticaj na sudiju u obavljanju funkcije“ dok sadašnja ustavna odredba zabranjuje „svaki uticaj“.

Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković kazala je da bez prava na pravično suđenje nema i ne može biti zaštite svih drugih ljudskih prava.

„Pravo na pravično suđenje je kompleksno pravo, obuhvata druga vrlo važna načela kao što su nezavistan i nepristrasan sud koji je ustanovljen zakonom“, kazala je i dodala da je to razlog zašto se danas menja Ustav.

Ona je rekla da su tri važna kriterijuma po kojima se meri da li je pravosuđe nezavisno: način na koji se biraju sudije, trajanje mandata i uticaj spoljnih faktora na rad pravosuđa“.

Problem jeste ako je zakonodavna vlast, Narodna skupština, ta koja bira sudije. Problem jeste kada imamo uticaj izvršne vlasti, problem je kada je trajanje mandata oročeno. Ima hiljadu i jedan problem koji se javlja“, rekla je Tošković.

Katarina Golubović je navela da su Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava i Transparentnost Srbija u protekle četiri godine uložili trud i energiju da se proces promene ustava odvija u skladu sa ciljem zbog kojih se ustav i menja.

Navela je da se organzijacije civilnog društva u toku referendumske kampanje ne sastaju više sa predstavnicima izvršne vlasti kao i da ne mogu dati zajedničku poruku da li treba podržati ponuđenu promenu Ustava ili ne.

„Pre svega, to je zbog toga što Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi to ne dozvoljava. Zabranjeno je funkcionerima da navode da li za promenu ustava treba glasati zaokruživanjem da ili ne“, kazala je Golubović.

(Beta, foto: Pixabay)