Nekažnjivost ratnog zločina i tretman ratnih zločinaca kao heroja ključna je karakteristika srbijanskog društva nakon završetka oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji; tako je ubistvo trojice Amerikanaca albanskog porekla u Srbiji jula 1999. knjiženo kao svojevrsni patriotski čin i junaštvo za primer. A to što su njihova tela iskopana iz jedne od masovnih grobnica kojima je premrežena Srbija – samo je dokaz da su i srbijanski vojnici i policajci imali svoju kolateralnu štetu. Pa šta, pita se hor saučesnika.
Nema kazne za krivce pune 22 godine, nije pošteno suđenje mogla da isposluje ni Amerika – ubijeni su Albanci, neposredno nakon što je Srbija, kazaće Slobodan Milošević, izvojevala pobedu nad NATO. Žrtve herojstva srbijanske policije – ubistva vezanih zatvorenika – bili su braća Ili, Mehmet i Agron Bitići, pripadnici Atlantske brigade Osobodilačke vojske Kosova, u trenutku svirepog ubistva u prostorijama policijskog kampa u Petrovom Selu civili koji su izdržali prekršajnu zatvorsku kaznu zbog prekograničnog prekršaja. Istragu je vodio i FBI, Predstavnički dom Kongresa doneo je rezoluciju, ali su uniformisani heroji ostali nedodirljivi.
Svi tragovi vode do Gorana Radosavljević Gurija, komandanta Žandarmerije, čoveka koga su odlikovale i Srbija i SAD (zbog učešća policajaca iz Srbije u avganistanskoj misiji).
Laž i glupost šefa diplomatije
Slučaj Bitići ponovo se pojavljuje u javnosti izjavom ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića (ispostaviće se – znakovito – da je intervju dat još u oktobru) koji još jednom potvrđuje da se ova država ruga bolu porodice ubijenih, ali i da bagateliše odnose sa SAD. “Ubistvo braće Bitići je stravičan zločin za koji mora da usledi zaslužena kazna protiv onih koji su ga počinili, ali isto tako uveren sam da pravosudni organi treba da daju svoj sud, a da mi političari učinimo sve što možemo ili diplomatski predstavnici, u mom slučaju, sve što možemo da pomognemo u njihovom radu”, rekao je Đurić.
Izgovorio je i laž koja pokazuje da o slučaju ne zna ništa: “I koliko sam upoznat, Tužilaštvo za ratne zločine aktivno radi na ovom slučaju. Prikuplja nove dokaze i siguran sam, nemam nikave sumnje da, s obzirom na to da aktivno radi u ovom slučaju, da prikuplja dokaze koji treba da dovedu do dovoljnog nivoa dokaza da se protiv konkretnih lica podignu optužnice, da kada to bude bio slučaj neće biti zaštićenih”, izustio je Đurić.
Pune 22 godine od svirepog ubistva vezanih ljudi u režiji države za srbijanskog ambasadora “nema zaštićenih”. Kakvo iživljavanje.
Naravno da ništa od ovog nije tačno, jer je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije vodilo postupak, dovelo ga do sudskog procesa i doživelo fijasko, budući da su svi potencijalni svedoci ćutali ili govorili da ne znaju ništa o ubistvu. I, uz ovu priču o omerti, malo geografije: braća Bitići dovezli su sa Kosova do Prokuplja romsku porodicu Mitrović, svoje nekadašnje komšije, a njihova tela pronađena su u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, nekoliko stotina kilometara dalje. U toj grobnici pronađeni su 2001. i posmrtni ostaci 67 muškaraca i sedam žena. Iz prokupačkog zatvora braću Bitići preuzeli su policijski inspektori Sreten Popović i Miloš Stojanović koji su na suđenju proglašeni nevinim.
Priznanje zločina i državna zaštita
O krivici je govorio svedok Ivan Pajić iz Bora koji je ispričao da je bio očevidac ubistva. Na mestu zločina video je komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, tada komandanta kampa u Petrovom Selu. “Video sam trojicu ljudi kojima su ruke bile vezane žicom i imali su bele poveze na očima. Video sam među njima i Gorana Radosavljevića Gurija, koji nije bio naoružan. Ubistvo je počinjeno pred njegovim očima. Video sam pucanj u potiljak, posle čega sam pobegao, jer sam znao da ću i ja imati problema ako me vide. Oko 18 časova se to desilo, 9. jula 1999. godine, kod Petrovog Sela”, kazao je Ivan Pajić. Ne pred sudom, nego u kameru televizijske produkcije Život na Kosovu (Jeta ne Kosove) koja se emituje na Radio-televiziji Kosova, javnom medijskom servisu iz Prištine.
Radosavljević je, i nakon temeljne istrage američkog FBI, ostao na slobodi. Ugledni je član vladajuće Srpske napredne stranke, vlasnik firme za obezbeđenje Strakton.
Rođena braća Fatos i Ilir Bitići kažu da su svi tragovi o kojima su bili informisani ukazivali na Radosavljevića. Istraga nije okončana, a još 2013. predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je hapšenje ubica. Konstatujući da se Srbija “katastrofalno ponela u svakom smislu”. “Katastrofalno, od samog zločina koji smo počinili. A ljudi kad čuju, kažu: ‘Pa, ubili su neke Albance’. Ubili smo Albance koji su spasili Srbina koji ih je molio da ga izvuku na teritoriju centralne Srbije. Mi smo ih stavili u zatvor 14 dana, zato što nisu imali vizu za Srbiju. I onda smo ih, umesto da ih pustimo nazad, odveli i ubili. Dakle, to je bilo pre 17 godina. To je problem koji imamo, jer sva trojica su američki državljani. I na nama je da taj problem rešimo”, najavio je Vučić ono što se nije dogodilo.
A prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da su braća Bitići ubijena po naredbi padašnjeg srbijanskog ministra policije Vlajka Stojiljkovića. U zločinu je, kaže Vukčević, učestvovao i načelnik javne bezbednosti MUP Srbije haški osuđenik Vlastimir Đorđević (poznat po prevozu posmrtnih ostataka ubijenih civila sa Kosova do lokacija masovnih grobnica u Srbiji) koji je izdao direktnu naredbu.
Zašto ćuti Amerika
Nakon godina besramnog laganja rukovodstva Srbije, Predstavnički dom Kongresa SAD doneo je juna 2018. rezoluciju u kojoj se ističe da je za osudu to što “još niko nije proglašen krivim za pogubljenje braće Bitići ili bilo koje druge zločine povezane sa njihovom smrću i što ni jedan pojedinac čak nije optužen za te užasne zločine”.
“Za Vladu Srbije i relevantna ministarstva i kancelarije, ukljućujući i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, trebalo bi da bude jedan od prioriteta da što pre istraže i krivično gone aktuelne i bivše zvaničnike za koje se veruje da su direktno ili indirektno odgovorni za njihovu smrt”, ističe se u rezoluciji.
Poslednji pozdrav iz SAD uputio je srbijanskim vlastima kandidat za ambasadora u Beogradu Kristofer Hil: “Nastaviću naše dugogodišnje napore da se u potpunosti istraži ubistvo braće Bitići, Amerikanaca ubijenih u pritvoru srpske policije iz 1999. godine. Posvećen sam pritisku na srpsku vladu da obezbedi da svi umešani budu izvedeni pred lice pravde”, rekao je Hil.
Ilir Bitići, brat ubijenih, rekao je autoru ovog teksta marta 2018. da je FBI istragom došao do Radosavljevića kao počinioca ubistva. “Kada je predsednik Vučić 2016. bio u Americi, sastao se sa našom porodicom, advokatima, predstavnicima Vlade SAD i jasno rekao da je jedan od ubica braće Bitići – Goran Radosavljević Guri. Postoji nekoliko svedoka koji bi to potvrdili. Kada je Guriju stiglo naređenje da se ubiju moja braća, on je morao tome da se usprotivi. On je kao komandant imao obavezu da poznaje i domaće i međunarodno pravo. I kao komandant, morao je da obavesti pretpostavljene osobe da ne smeju da se ubiju civili. Oni jesu bili borci, ali rat je bio završen, to nije smelo da se dogodi. Vučić je, nakon što je proučio svu dokumentaciju, rekao: ‘Guri i još jedan čovek su odgovorni za ubistvo vaše braće’”.
STUPS: Eskalacija