Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, predstavnici Vojske Srbije i SUBNOR-a, položili su danas vence na spomen-obeležje u kasarni „Jugovićevo“ povodom obeležavanja 24. marta, Dana sećanja na poginule u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine.

“Novi Sad je pretrpeo velike posledice, materijalna razaranja, ali najstrašniji je gubitak ljudskih života koji je nenadoknadiv. Žrtava se moramo uvek sećati i nikada ne smemo dozvoliti da se ovakve tragedije ponove”, rekao je Pavličić.

Novi Sad je pretrpeo najveća razaranja infrastrukture u SRJ tokom 78 dana bombardovanja.

Srušena su sva tri mosta preko Dunava, od kojih su dva obnovljena, a na mestu trećeg, Žeželjevog mosta, podignut je 2000. godine drumsko-železnički, montažno-demontažni most, kao privremeno rešenje.

Novac za izgradnju Žeželjevog mosta obezbeđen je iz sredstava Evropske unije, Vlade Vojvodine i Grada Novog Sada i njegova izgradnja bi trebalo da počne ove godine.

U trenutku rušenja Varadinskog mosta, 1. aprila 1999. godine, poginuo je Oleg Nasov, koji je u tom trenutku pešice prelazio Varadinski most.

Zbog rušenja sva tri mosta, Novosađani su se mesecima sa sremske na bačku stranu grada prebacivali skelama i čamcima.

Zbog rušenja mostova, bila je prekinuta i vododvodna mreža, pa je oko 50.000 stanovnika sremske strane grada mesecima bilo bez vode za piće i njome su se snabdevali sa cisterni.

U bombardovanju je potpuno uništena zgrada Radio-televizije Vojvodine, koja ni do danas nije obnovljena, pa je pokrajinski javni televizijski servis i danas „podstanar”, u zgradi Naftne industrije Srbije.

Prve večeri bombardovanja, 24. marta 1999. godine, Novi Sad je bio prvi na meti NATO bombardera: gađani su Policijski centar na Klisi, građevinsko preduzeće „Novograp“ i kasarna „Majevica“ na Detelinari.

Velike štete od bombardovanja pretrpela je i Rafinerija nafte Novi Sad, koja je na meti NATO snaga bila 12 puta, a u jednom od bombardovanja rafinerije poginuo je i Milan Bajić, stanovnik obližnjeg naselja Šangaj.

Česta meta bombardovanja bila je i Fruška gora.

NATO bombardovanje SRJ bilo je vrhunac i logičan kraj zločinačke politike Slobodana Miloševića, u kojem je stradalo između 1.250 i 2.500 građana SRJ.

Nakon što je zaratio maltene sa svim susedima, posejavši nepojamno zlo po komšiluku, Miloševićev režim na kraju je, logično, zaratio i sa celim svetom.

Javnost u Srbiji ni danas nije spremna da se suoči sa uzrocima koji su zemlju doveli u rat sa najvećom vojnom silom na svetu.

(Autonomija)