U okviru projekta „Podsticanje dijaloga između mladih iz Srbije i sa Kosova“, krajem prošlog meseca realizovana je prva u nizu aktivnost. Kako organizatori navode, mladi su u fokusu ovog projekta koji za cilj ima da doprinese demokratskom rešavanju sukoba i procesu pomirenja, kao i da istakne ulogu mladih u smanjivanju društveno-etničkih distnaci među etničkim zajednicama u Srbiji i na Kosovu.

Istovremeno, cilj je i povećanje nivoa međusobnog razumevanja mladih kroz njihove lične priče.

Upravo su lične priče bile tema prve radionice pod nazivom Oral history. Učesnici i učesnice su kroz nekoliko dana radionica stekli uvid u istoimeni metod dokumentovanja ljudskih priča o određenim istorijskim događajima, dok će u narednom periodu raditi na dokumentovanju priča pojedinaca koji imaju sećanja na dešavanja vezana za ratove i društveno-političke događaje devedestih godina na području Kosova i Srbije.

Jelena Božić iz Asocijacije Kulturanova, jedne od nosilaca projekta, kaže za Autonomiju da su se za ovaj pristup odlučili jer je jedinstven način da se stekne potpuna slika o dešavanjima, kroz priču o položaju pojedinca u širim događajima.

Iako je od ratnih sukoba na području Kosova prošlo više od 20 godina, Božić ističe da potreba da se o ovim temama razgovara i dalje postoji.

„Svedoci smo da mnogi mladi nikada nisu otišli na Kosovo jer se plaše, ne znaju kakav je život njihovih vršnjaka, svega nekoliko stotina kilometra od njih. Takođe, u moru negativnih, fašističkih i nacionalističkih medijskih i političkih narativa, moraju da postoje i oni koji daju glas i prilike i nekim drugim ljudima i događajima da se čuju, mladi su ti koji će sutra pripovedati, moramo im dati priliku da ne ponove istoriju, moraju imati izbor“, istakla je ona.

Prema njenim rečima, dodatnu prepreku predstavljaju i različite vrste dezinformacija o ovim temama, te podela „na one one koje zanima jer žele da budu deo rešenja, ali i one koji su nažalost o ovim temama informisani iz nekog nacionalističkog ugla, pa neretko znaju mnogo, ali samo o onoj strani koja ih zanima“.

Jelena Božić je poručila da moramo dosta i često pričati o ovim temama kako bismo došli do pozitivnih društvenih promena.

Ocenila je da je nezainteresovanost mladih za ove teme posledica nedovoljnog truda da im se one približe na razumljiv način.

„Nije im data prilika da nešto razumeju, da u nečemu učestvuju, da nekako doprinesu. Njihova uloga u procesu pomirenja je ključna, ali im to još nije stavljeno do znanja, namerno ili nenamerno, zavisi od aktera do aktera. Stvar je samo da mladima pružimo priliku i pokažemo da su važan deo procesa. Mislim da će i oni onda biti zainteresovaniji“, zaključila je Božić.

U okviru projekta planirani su i različiti umetnički performansi zasnovani na ličnim pričama koje će učesnici i učesnice dokumentovati, ali i različita istraživanja.

Projekat zajednički sprovode Asocijacija Kulturanova (Novi Sad), Centar za demokratski razvoj „Europolis“ (Novi Sad), Centar za regionalizam (Novi Sad) i Inicijativa za Usmenu istoriju (Priština).

Nataša Ivaneža (Autonomija, fotografije: Asocijacija Kulturanova)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.