„Namera da se u delatnost snabdevanja vodom za piće privuku privatna ulaganja, što je bilo jedino obrazloženje Dopune u postupku njenog donošenja, predstavlja katastrofalno nerazumevanje značaja ove delatnosti: upravo je ova delatnost primer prirodnog monopola koji je čak i teorijski nemoguće pretvoriti u delatnost na tržišnim načelima“, stoji u obrazloženju online Peticije koju je pokrenula Zrenjaninska akcija (ZRAK).

Izmena Zakona o komunalnim delatnostima iz 2018. godine jeste urađena na osnovu jedinog primera, Zrenjanina. Međutim, ova izmena važi za sve lokalne samouprave u Srbiji. Pitanje je trenutka kada će se ovaj zakon primeniti u nekom drugom gradu ili opštini, mišljenja su u ZRAK-u. Zato sada u Peticiji traže ukidanje ove izmene.

Rezolucijom Generalne skupštine iz 2010. godine priznato je pravo na vodu i sanitaciju kao ljudsko pravo, čime je uvršteno u osnovna prava zaštićena Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine.  Dakle, više od 10 godina se na globalnom nivou potvrđuje zabrana tržišnog pristupa vodi za piće.

Paralelno sa tim u toku je rekomunalizacija svih komunalnih delatnosti, a naročito delatnosti snabdevanja vodom za piće. „Čak i u zemljama u kojima su načela tržišta neprikosnovena, ona se ne primenjuju u vezi snabdevanja vodom za piće. Ova Dopuna (Zakona o komunalnim delatnostima iz 2018.) je u tom smislu ozbiljan anahronizam“, stoji u obrazloženju Peticije.

„Nepovredivost privatne svojine omogućava privatniku da donosi odluke bez ikakvog polaganja računa narodu. Zrenjanin je zbog javno-privatnog partnerstva već 17 godina žedan. Javni novac svih poreznika prebacivan je kako bi privatnik omogućio rad fabrike. Novac je potrošen, fabrika ne radi, narod je žedan.“

Odgovor premijerki: „Drž’ vodu, dok izbori odu“

Premijerka Ana Brnabić izjavila je pre dva dana da razgovara sa investitorom o kupovini fabrike vode u Zrenjaninu i smatra da su blizu dogovora koji bi rešio problem pijaće vode u tom gradu.

U ZRAK-u su apsolutno protiv ovakvog stave države. Po njihovim rečima, javno-privatno partnerstvo u komunalnim delatnostima, posebno u oblasti vodosnabdevanja, “neprihvatljivo”.  Ovu izjavu i nastup vide kao deo predizbornog obećanja koji „Drž’ vodu, dok izbori odu“.  

Pitaju i zašto u državi koja spiska 600 miliona evra na prenos fudbalskih utakmica nema volje da se investira u “elementarno i egzistencijalno pitanje njenih građana”, i pitaju da li je to zbog “20.000 evra dnevnog prihoda od kupovine flaširane vode ili nekog drugog skrivenog dobitka”.

„Opet ignorišu svoje građane i rade u korist krupnog kapitala. Naš novac koriste u svoju korist i korist samo njima znanim investotorima. I jednom za svagda: Ne postoji investitor koji ce raditi u korist građana, a na uštrb svog profita“, kaže Bekim Rukeci iz ZRAKA. 

Aktivisti ZRAK-a su nedavno tražili informaciju o tome ko čini gradonačelnikov tim koji “svakodnevno” radi na pitanju vode. Umesto odgovora na to pitanje, dobili su imena osoba koje su članovi Stručne komisije za procenu vodosnabdevanja grada Zrenjanina.  

“Zašto lokalna i nacionalna administracija imaju poverenja u procene stranog investitora, a ne u sopstvene stručnjake?! Dalje, ne postoji ni jedan investitor koji će da ispravi ono što je na lošim temeljima građeno, a to jeste svakako skalamerija pod radnim nazivom fabrika vode”, poručuju iz ZRAK-a i dodaju da voda pripada građanima a ne investitoru.

Da fitilj u Zrenjaninu dogoreva jasno se vidi iz izjave Rukecija: „Povucite investitora iz ove ujdurme, otkupite fabriku, zamenite vodovodne cevi, proširite kapacitete fabrike i rešite to onako kako je jedino moguće. U protivnom, eto nas na ulicima. Ovog puta puno radikalnije i sa zahtevima koji vam se pred izbore neće svideti.“

Ivana G. (Autonomija)