Evroposlanici su u izveštaju o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu istakli da su borba protiv organizovanog kriminala i napredak na putu ka EU međusobno uslovljeni procesi, pozvavši na ubrzanje procesa integracije.

Oni su pozvali vlade u regionu da znatno pojačaju reformske napore, posebno u oblastima vladavine prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se u saopštenju iz Evropskog parlamenta.

EU bi trebalo, prema evroposlanicima, da podrži te napore kroz finansijsku pomoć i praktičnu saradnju.

U izveštaju, koji je usvojio Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta sa 60 glasova „za“, četiri „protiv“ i šest uzdržanih, navodi se da su zemlje Zapadnog Balkana poreklo, ishodište i tranzitna zona za trgovinu ljudima, a predstavljaju i tranzitni koridor za migrante i izbeglice, kao i lokaciju za pranje novca i trgovinu oružjem.

Međutim, istakli su evroparlamentarci, borba protiv organizovanog kriminala i evrointegracije su dva međusobno uslovljena procesa, navodeći da treba ubrzati proces integracija. U tom kontekstu, naveli su, izolacija podstiče kriminalne aktivnosti, te su pozvali Evropski savet da odobri liberalizaciju viza za Kosovo, i to bez daljeg odlaganja.

Glavni faktori koji Zapadni Balkan čine društveno ranjivim, navodi se u izveštaju, su nedostatak mogućnosti zapošljavanja, korupcija, dezinformisanost, elementi zarobljene države, neravnopravnost i strana mešanja iz nedemokratskih režima poput Rusije i Kine.

Nedostatak političke volje za borbu protiv organizovanog kriminala

Konstatuje se i da postoji nedostatak stvarne političke volje lokalnih političkih elita za borbu protiv organizovanog kriminala, i poručuje da evroposlanici žele da zapadnobalkanske zemlje u potpunosti reše nedostatke njihovih pravosudnih sistema, uključujući i trajanje sudskih postupaka.

Svesni izveštaja i optužbi o povezanosti političkih figura na visokom nivou i organizovanih kriminalnih grupa, evroparlamentarci su istakli neophodnost iskorenjivanja tih veza kroz jasne antikorupcijske mere i efikasno krivično gonjenje slučajeva korupcije na visokom nivou.

Veza između organizovanog kriminala, politike i biznisa postojala je i pre raspada bivše Jugoslavije i nastavila se sve do kraja konflikata devedesetih godina, ukazuju evroposlanici i osuđuju očigledan nesostatak volje odgovornih vlasti u regionu da otvore arhive bivše Jugoslavije, kao i da se dosijei vrate vladama novonoastalih zemalja, ukoliko ih žele.

Evroposlanici, takođe, ističu da je za zapadnoevropske zemlje važno da sarađuju i dele obaveštajne podatke sa zemljama članicama EU i međunarodnim partnerima, uključujući SAD, Kanadu, Britaniju, ali i organizacije poput NATO, Savet Evrope, Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO), OEBS i Kancelarija UN za drogu i kriminal.

Izveštaj pozdravlja zaključke ugovora o saradnji između Agencije EU za saradnju u krivičnom pravu (Eurojust) i vlada Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, kao i ovlašćenje da se otvore pregovori sa BiH. Evroparlamentarci pozivaju Evropski savet da što pre donese odluku o otvaranju sličnih pregovora sa Kosovom.

„Organizovani kriminal urušava poverenje građana u njihove javne institucije i poverenje jednih u druge. Zato je to glavna prepreka naporima društava na Zapadnom Balkanu da razvijaju svoje države i ekonomije. EU ne sme da koristi organizovani kriminal kao izgovor za odlaganje procesa integracija, već treba da bude uz ljude sa Zapadnog Balkana u njihovoj borbi protiv organizovanog kriminala“, kazao je izvestilac Lukas Mandi.

(N1, foto: Pixabay)