Srbija je u poslednjoj deceniji u značajnoj meri uredila pitanje upotrebe pesticida u poljoprivredi, propise je uglavnom prilagodila evropskim ali i dalje nije rešen problem nesavesne primene hemijskih preparata.

Koliko se poljoprivredna gazdinstva, naročito mala domaćinstva, pridržavaju uputstava o primeni, koliko njih pravilno odlaže ambalažu a koliko se plastike zajedno sa ostacima herbicida i fungicida baci u reke i kanale, u kojim količinama u našu zemlju uđu pesticidi čija je upotreba u zemljama EU zabranjena… O tome javnost ne zna, a država na ova pitanja uglavnom nema odgovore.

Sagovornici Agrosmarta i VOICE-a saglasni su da problem korišćenja proizvoda za zaštitu bilja ne leži u loše osmišljenom zakonu niti nekvalitetnom radu inspekcije za proveru pesticida, već u neodgovornom i opasnom ponašanju pojedinaca.

Redovna profesorica sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragica Brkić kaže da nema bezbednih hemikalija – već samo bezbednih načina njihove upotrebe. Ona objašnjava da iza pravilnog načina upotrebe, propisanog od strane proizvođača, stoje brojna ispitivanja delovanja pesticida iz čijih se rezultata donose preventivne mere kojih se treba držati prilikom primene. Samim tim, kada se pesticidi koriste u skladu sa preporukama proizvođača, ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Međutim, problemi nastaju usled nesavesne primene. To se dešava kada se proizvođači ne pridržavaju uputstva za primenu, kad koriste veće količine od preporučenih, kad tretiraju više puta u toku sezone od onog što je propisano ili kada ne poštuju karence. Kako profesorica objašnjava, karenca je propisano vreme koje je potrebno da prođe od poslednje primene pesticida do berbe ili žetve. Pored toga, nesavesno odlaganje pesticida takođe predstavlja opasnost.

“Problemi nastaju i kada preostale količine posle primene prosipaju u bare, kanale, potoke, reke i druge vodene površine, peru opremu ili bacaju ambalažu u vode. Većina pesticida je veoma toksična za organizme koji žive u vodi i ovi organizmi su posebno ugroženi usled nesavesne primene pesticida. Veoma su ugrožene i pčele, pa se posebna pažnja posvećuje i njima i iz primene povlače aktivne supstance za koje se dokaže da su toksične za pčele, bumbare i druge korisne artropode”, objašnjava dr Dragica Brkić.

Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da za mnoge prioritetne i hazardne supstance u površinskim vodama zagađenje je malo ili ga uopšte nema, kao i da su “usled poljoprivrednih aktivnosti prisutna samo trenutna opterećenja pesticidima i herbicidima”. 

Da korišćenje pesticida na neadekvatan način utiče negativno na životinjski svet, pogotovo na pčele, govori situacija iz 2015. godine, kada se desio masovni pomor pčela u Vojvodini. Tada je zbog pogrešne primene pesticida na poljima suncokreta u blizini Zrenjanina i Kikinde gotovo 3.000 košnica uništeno, a šteta je procenjena na više od pola miliona evra.

Ona dodaje da veliki problem predstavlja i ilegalna trgovina pesticidima koji više nemaju dozvolu za promet u zemljama Evropske unije. Samim tim što Srbija prati regulativu EU, zabranjeni su pesticidi kojima se ukida dozvola za promet na nivou Unije. Napominje da smo poslednjih godina svedoci povlačenja mnogih toksičnih pesticida iz prometa, upravo zbog njihove akutne ili hronične toksičnosti.

Izvršna direktorka organizacije SECPA (Serbian Crop Protection Association) Katarina Krinulović, koja se bavi zaštitom bilja, kaže da su procedure i uslovi za registraciju sredstava za zaštitu bilja takvi da zabrinutost u pogledu njihovog korišćenja u poljoprivrednoj proizvodnji treba da svedu na minimum.

„Eventualni negativan uticaj je moguć ukoliko se ova sredstva neadekvatno koriste, na primer ako se koriste u prevelikoj dozi, u neodgovarajuće vreme i neispravnim uređajima za primenu i ukoliko se ne ispoštuju preporučene mere zaštite. Zbog toga su sve informacije u vezi sa upotrebom konkretnog sredstva, karenci i merama zaštite lako dostupne poljoprivrednicima direktno preko etikete i uputstva za upotrebu, a osnovni savet svih stručnjaka je da se detaljno čitaju i poštuju sve instrukcije iz etikete i uputstva“, kazala je ona.

300 hiljada smrtnih slučajeva zbog trovanja pesticidima

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se tri miliona ljudi otrovanih pesticidima zbrine u bolnicama širom sveta, sa oko 300 hiljada smrtnih slučajeva. Trovanja su najčešća u zemljama u razvoju, a veliki broj je i samoubilačkih trovanja.

Što se tiče samog uticaja pesticida na zdravlje, dr Brkić objašnjava da se ljudi mogu otrovati ovim sredstvima preko usta, kože i organa za disanje. Trovanja preko usta su najčešće posledica namernih ili zadesnih trovanja, a neretko nastaju kao posledica neadekvatnog odlaganja sredstava za zaštitu bilja u neodgovarajuću ambalažu. Takva trovanja su vezana za velike doze, a često su smrtonosna.

Sa druge strane, trovanja preko kože i preko organa za disanje vezuju se za izložene radnike koji su mahom uključeni u primenu sredstava za zaštitu bilja, ali i u proizvodnju, pakovanje, skladištenje, transport, promet i slično.

Profesorica Brkić objašnjava da posebnu zabrinutost izaziva hronično trovanje malim količinama ostataka pesticida u namirnicama, pogotovo ako te količine prevazilaze propisane maksimalno dozvoljene količine ostataka (MDK).

“Mada prekoračenje MDK ne znači da su takve namirnice opasne po zdravlje ljudi, prekoračenje upravo pokazuje da se proizvođači nisu pridržavali uputstva za primenu, da su najčešće ili koristili veće količine od propisanih ili nisu poštovali karence. Rešenje je stroga kontrola svih u procesu biljne proizvodnje, mnogo više uzorkovanja i ispitivanja uzoraka sa pijaca i velikih trgovinskih lanaca, kontrola proizvođača koji moraju da vode uredne knjige tretiranja useva, korišćenje sredstava za zaštitu bilja samo na bazi aktivnih supstanci koje su odobrene za promet i uvek u skladu sa preporukama proizvođača”, navodi ona.

Zakonska regulativa prati evropsku, ali se ne primenjuje na pravilan način

U Srbiji je 2009. godine stupio Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, koji sadrži poglavlje koje se odnosi na primenu sredstava za zaštitu bilja. Katarina Krinulović kaže da su odredbe ovog poglavlja delimično usaglašene sa elementima Direktive o održivoj upotrebi pesticida Evropske unije, kojom se propisuju okviri korišćenja sredstava za zaštitu bilja na odgovoran i bezbedan način, ali da problem leži u tome što u našem zakonu nije propisano donošenje Nacionalnog akcionog plana za održivu upotrebu pesticida.

Međutim, ona dodaje da su izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja iz marta 2019. godine ove odredbe Zakona dopunjene u pogledu propisivanja obaveznih obuka i sertifikacije onih koji su profesionalni korisnici ovih sredstava, po uzoru na obuke koje postoje u zemljama EU, što predstavlja ozbiljan napredak.

„Sprovođenje obavezujućih obuka i sertifikacije počev od 2022. godine predstavlja dodatno unapređenje profesionalne edukacije poljoprivrednika u Srbiji u smislu da će se sprovoditi po propisanom programu te da će biti obavezno za sve profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja. Pored toga, po uzoru na zemlje EU, i našim zakonom je predviđeno da će samo poljoprivrednici koji steknu odgovarajući sertifikat moći da kupuju pesticide koji su namenjeni za profesionalno korišćenje. S tim u vezi, Srbija ima zakonodavni okvir sa sličnim principima i postavkama kao u EU, a ono što se razlikuje jer se u zemljama EU znatno odmaklo sa sprovođenjem propisanih mera i aktivnosti u pogledu održive upotrebe pesticida“, kazala je Katarina Krinulović.

Organski proizvodi – dobri ali skupi

Dragica Brkić objašnjava da organska proizvodnja isključuje upotrebu pesticida, osim onih koji su zakonski odobreni za primenu u tom načinu proizvodnje. Ipak, iako su takvi proizvodi rađeni na nekonvencionalan način, zbog cena nisu široko dostupni.

Predstavnik Ekološkog udruženja seoskog turizma i ruralnog razvoja, poznatijeg kao Organski i domaći proizvodi iz Pivnica, Mirko Vlček sa svojim kolegama je počeo da se bavi organskom proizvodnjom još 2021. godine, kad su završavali fakultete. Kako on kaže, sa nekoliko drugara se upustio u ovaj poduhvat jer ih je interesovalo očuvanje prirode.

U udruženje je uključeno devet gazdinstava koji rade zajedno, a njihova ideja je da imaju što raznovrsniju ponudu, jer što je bogatija tezga, privlačniji ste kupcima. Kako Vlček kaže, sve što od povrća i voća možete da smislite oni traže način da proizvedu. Kad kupac dođe na tezgu i ne vidi proizvod koji mu je potreban, sledeći put će otići na drugu.

“Pre nego što je sve počelo, razmišljali smo čime ćemo se baviti u životu. Ta ideja je preovladala – poljoprivreda i očuvanje životne sredine. Onda smo se susreli sa idejom organske proizvodnje koja nam je tada bila nova ideja, pa smo počeli to malo da istražujemo. Nama se svideo taj izazov i rešili smo da se bavimo ovim poslom, a od tada je prošlo već jedno 10 godina”, priseća se Vlček.

On objašnjava da je organska proizvodnja svakako teža u odnosu na konvencionalnu, najviše zbog zaštite i suzbijanja korova jer se u organskoj ne koriste herbicidi, pa sve mora da se plevi i radi ručno.

“To iziskuje jako puno fizičkog rada. U konvencionalnoj malo isprskaju i nema više ničega, sve je super. Sa druge strane, samo očuvanje zdravlja biljke i zaštita od raznih insekata, grinja je mnogo efikasnija i jednostavnija u konvencionalnoj jer je tu hemija koja tretira i pobije sve što živi na toj parceli. U organskoj imamo preparate koji su na prirodnoj bazi, koji nisu toliko delotvorni, pa tu mora da se vodi računa o preventivnoj zaštiti. Potrebno je čim se nešto pojavi da se rešava odmah sa tim preparatima, jer ako se otme kontroli onda je nemoguće rešiti problem”, objašnjava on.

Vlček kaže da tržište nije veliko, a da organske proizvode kupuju oni koji imaju mogućnost i koji su osvešćeni za to. On smatra da kada ljudi dođu do novca da će tržište za organsku proizvodnju biti znatno razvijenije.

“Sav taj rad koji je uložen u proizvodnju mora da se naplati, a mnogi ne mogu. S obzirom na broj ljudi u zemlji trebalo bi tržište da bude veće, ali s obzirom na platežnu sposobnost ljudi i nije baš tako razvijeno tržište”, napominje Mirko Vlček.

Mada pesticidi mogu da deluju štetno na ljude i životnu sredinu, dr Brkić ističe da su zahtevi koji se postavljaju pred proizvođače sve veći i rigorozniji. Veliki broj različitih ispitivanja mora biti urađen, a rezultati dostavljeni regulatornim telima da bi se uopšte uzela u razmatranje neka aktivna supstanca pesticida.

“O pesticidima se piše uglavnom, u negativnom kontekstu, a retko se ističu ekonomske i zdravstvene koristi koje pesticidi imaju za čovečanstvo. Pesticidi značajno doprinose povećanju produktivnosti biljne proizvodnje, poboljšanju kvaliteta i zdravstvene ispravnosti biljnih proizvoda, ali i suzbijanju prenosilaca različitih bolesti kao što su malarija, kuga, tifus, virusni encefalitis i žuta groznica”, zaključuje dr Dragica Brkić.

Sanja Kosović, Aleksandar Bugarin (Agrosmart i VOICE)

Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorima Sanji Kosović i Aleksandru Bugarinu i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije