Prošlo je već više od 20 godina od kako su prvi kontigenti snaga NATO-a u okviru misije KFOR došli na Kosovo. Iako su se struktura i sastav misije tokom vremena menjali, KFOR je i dalje jedina univerzalno legitimna vojna snaga na Kosovu, a zvaničnici NATO-a uveravaju da promene mandata neće biti.

Ko i koliko vojnika ima u svojim redovima pri KFOR-u sporadično je tema za srpske medije i političare. Tako je sastav ove misije (ponovo) došao u žižu javnosti u Srbiji nakon najave da će Hrvatska u naredne dve godine utrostručiti broj svojih pripadnika u ovoj misiji. Mediji, ali i predstavnici vlasti propustili su javnosti da kažu da će to značiti da će Hrvatska sa 38 u naredne dve godine povećati broj svojih vojnika do 150, od ukupno 3400 članova te misije iz 27 država.

U poslednjih nekoliko godina primetno jača trend prisustva država regiona u misiji iako se ukupan broj pripadnika misije smanjuje. Primera radi, na početku ova misija je brojala oko 50 hiljada pripadnika iz 39 država članica partnera. Već 2008. taj broj spao je na oko 17500, dok KFOR danas broji nešto manje od 3400 vojnika iz 27 različitih zemalja.

Kada je u pitanju brojnost članova misije iz država regiona, Mađarska ima najbrojniju misiju sa 387 pripadnika, a pored toga u novembru po prvi put na čelu KFOR-a biće general-major Ferenc Kajari. Kako je najavio Kajari, mađarski oficiri će, između ostalih, biti i na poziciji političkog savetnika komandata i šefa pravnog savetodavnog tima KFOR-a.

Imenovanjem Ferenca Kajarija mesto komandanta KFOR-a po prvi put preuzela je jedna država iz regiona. Time je prekinuta dosadašnja praksa po kojoj su na čelo misije dolazili oficiri zapadnoevropskih članica NATO-a.

Nakon Mađarske, najviše svojih pripadnika u KFOR-u ima Slovenija, 219, koja za razliku od drugih država u regionu, planira smanjenje udarnih snaga, kadrovskog kao i dela za podršku kontigentu u KFOR-u. Kako je to najavio načelnik Generalštaba Vojske Slovenije general-major Robert Glavaš, smanjenje slovenačkih snaga dešavaće se postepeno.

“Smanjenje snaga za KFOR prvenstveno sledi iz želje i ambicije Slovenije za aktivnijim pristupom i povećanim doprinosom deklarisanim snagama za odgovor NATO i EU”, rekao je Glavaš u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu.

Kada su u pitanju ostale zemlje iz regiona, albanski kontigent čini 29 vojnika, crnogorski broji 2, dok Severna Makedonija, koja se poslednja pridružila ovoj misiji kao nova članica NATO-a, ima 44 svoja vojnika.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike (CfSP), za EWB objašnjava da mnoge zemlje sveta pokušavaju da angažuju deo svojih kapaciteta za učešće u mirovnim operacijama, ali uz prihvatljive finansijske aspekte.

“Procenjujući sa jedne strane svoj nacionalni interes, a sa druge strane nivo bezbednosnih izazova u nekom regionu, logično je da se vremenom nacionalni kontigenti smanjuju. Tako je i sa misijom KFOR koja nastoji da se prilagodi takvoj situaciji, kreira manje, ali fleksibilnije snage odvraćanja”, kaže Lunić.

Prema njegovim rečima, zemlje iz regiona su više zainteresovane za KFOR, jer bezbednost Zapadnog Balkana direktno utiče i na njihovu bezbednost.

“Akteri iz regiona su mnogo više zainteresovani za stabilnost Zapadnog Balkana jer im to direktno utiče na nacionalnu bezbednost. Sa druge strane, učešćem u misiji KFOR obezbeđuju transparentnu posvećenost kolektivnoj bezbednosti i participaciju uz prihvatljive finansijske troškove”, kaže Lunić.

On dodaje da ne treba zanemariti ni činjenicu da mnoge zemlje iz regiona ne poseduju sposobnosti logističke podršle svojih kontigenata u prekomorskim mirovnim operacijama, ali im blizina Kosova omogućuje podršku svojim jedinicama u KFOR-u.

Na pitanje da li je popunjavanje misije KFOR-a snagama iz regiona loše po stabilnost i integritet misije, Lunić ocenjuje da mnogi političari u regionu svoju ličnu percpeciju bilteralnih odnosa projektuju na pripadnike međunarodnih organizacija.

“Mnogi političari u regionu projektuju svoju ličnu percepciju bilateralnih odnosa opterećenu iskustvima ratova 90-tih na pripadnike međunarodnih organizacija koje imaju deklarisanu i transparentnu misiju. Iako je nepoverenje razumljivo, politički vokabular bi trebao prvi izaći iz začaranog kruga života u prošlosti i orjentisati se ka budućnosti, ekonomskom prosperitetu i regionalnoj povezanosti”, kaže Lunić za EWB.

On dodaje da je popunjavanje misije KFOR-a snagama iz regiona dobra početna investicija za budućnost regiona.

“Mislim da treba dati šansu mladima da uživaju u demokratskim slobodama i bogatstvu multikulturalnosti, a ne da nas retrogradnost i dalje unazađuje netolerancijom, nasiljem i nedostatkom vizije razvoja. Upravo zato sam uveren da je popunjavanje misije KFOR-a snagama iz regiona dobro za početnu investiciju u budućnost regiona“, smatra Lunić.

Mandat jasan, ostanak na Kosovu izvestan i u budućnosti

Neposredno pred susret sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju izjavio kako će jedna od velikih sila uskoro krenuti u zvanično traženje povlačenja snaga KFOR-a i UNMIK-a sa Kosova. I pored činjenice da je strukturno ova misija doživela značajne promene, zvaničnici NATO-a uveravaju da razloga za glavobolju Beograda nema, te se mandat i ostanak KFOR-a na Kosovu ne dovode u pitanje.

“Misija mirovne operacije koju od 12.06.1999. predvodi NATO ostaje definitivno nepromenjena, a to je podrška međunarodnih napora za izgradnju mira i stabilnosti na Kosovu. Kroz posvećenost misiji ogleda se i karakter KFOR-a koji je od suštinske važnosti za održavanje sigurnog i bezbednog okruženja i garantovanje sloboda kretanja svim zajednicama na Kosovu, a u skladu sa Rezolucijom 1244/1999 SB UN”, kaže Lunić.

On dodaje da pored toga misija nije izgubila na svom značaju.

“Ukoliko želimo analizirati značaj te mirovne misije, trebalo bi da evaluiramo sve bezbednosne izazove i pretnje na Kosovu, kako za demokratsko i održivo društvo, tako i za svakog pojedinca. Imajući u vidu da su bezbednosni izazovi prisutni, te da tenzije povremeno eskaliraju u kontekstu aktuelnih pregovora Beograda i Prištine, KFOR nije izgubio na značaju. Čak bi se usudio reći da je održavanje mira i stabilnosti na Kosovu neophodan preduslov postizanju obostrano prihvatljivog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine”, kaže Lunić.

On objašnjava da misija KFOR nije ograničena vremenskim okvirima, već isključivo stanjem na terenu.

“Mislim da bi svi akteri u regionu bili srećni kad bi se misija KFOR ugasila jer bi to značilo da je dugotrajno obezbeđen mir i stabilnost. Na žalost, to sada nije slučaj i za očekivati je prisustvo misije KFOR na Kosovu do dalnjjeg. Tek ukoliko dođe do sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, možemo očekivati stabilizaciju odnosa i ograničeni nivo poverenja, što bi moglo dovesti do plana za postepeno povlačenje misije KFOR sa Kosova”, zaključuje izvršni direktor Saveta za strateške politike.

Sofija Popović (europeanwesternbalkans, foto: Beta)