Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenio je da Srbijom ne kruži „bauk statuta“, nego „bauk centralizma“, te da je dilema o potvrđivanju vojvođanskog statuta u republičkom parlamentu zapravo dilema o tome da li je Srbija uopšte spremna za promene.
– Ako je Srbija spremna za promene, a ja sam uveren da jeste, onda se moraju uvažavati i interesi Vojvodine. Na taj način ćemo otvoriti i tu tabu-temu koja je vrlo bitna za buduću evropsku Srbiju, a to je regionalizacija – rekao je Egereši na jučerašnjem okruglom stolu „Vojvođansko pitanje i statut Vojvodine“, koji je organizovao Vojvođanski klub.
On je ukazao na to da zbog odugovlačenja s potvrđivanjem statuta, Vojvodina ima velike gubitke, „prvenstveno u moralnom smislu, ali i u ekonomskom“. Predsednik pokrajinskog parlamenta je kazao da ima informacije o tome da je prihvaćen „veliki deo“ sugestija i primedbi koje su pokrajinski sekretarijati dostavili Vladi Srbije na nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine, te podsetio na to da bi Skupština Srbije taj zakon trebalo da usvoji u paketu sa statutom Vojvodine. On je pri tome upozorio da svetska ekonomska kriza ne može služiti kao „izgovor“ da statut ne bude potvrđen u Skupštini Srbije.
– Nažalost, postoji i ta „igra“. Ali, ne bi trebalo da mešamo pojmove – jedno je ekonomsko pitanje, a drugo je političko pitanje rešavanja statusa Vojvodine – naglasio je predsednik Skupštine APV.
Funkcioner Socijaldemokratske partije Vojvodine Živan Berisavljević ocenio je da politička elita u Srbiji do danas nije odustala od cilja koji je imao i i Slobodan Milošević – gušenje vojvođanske autonomije:
– Slobodan Milošević je mrtav, ali je još uvek živ cilj zbog kojeg je on krenuo na Vojvodinu i na ostale delove bivše Jugoslavije – rekao je Berisavljević, dodajući da se „vojvođansko pitanje, ma koliko se guralo pod tepih, ne može ugušiti“.
Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji ocenio je da je polemika o statutu pokazla da su srpski nacionalisti „opčinjeni državom Vojvodinom“. On smatra da sledi „vrelo političko leto“, te zaoštravanje odnosa između Vojvodine i Beograda, ali i internacionalizacija vojvođanskog pitanja, „sem ako vojvođanske vlasti opet ne počnu da se ponašaju oportunistički“.
– U tom slučaju, sumnjam da će na leto ključati vojvođanski lonac. Zato je bolje da se otvori pitanje promene Ustava – kazao je Domonji.
Istoričar Ranko Končar ocenio je da je u Srbiji opet na delu ekspanzija nacionalizma kojem Vojvodina ne može da se suprotstavi „s razbijenim političkim grupacijama“, već „samo formiranjem bloka političkih stranaka i društvenih snaga“.
– Autonomija Vojvodine je i krajem osamdesetih godina prošlog veka gušena s pozicije šireg političkog bloka, a s tom pojavom se suočavamo i danas. A statut zapravo predstavlja samo pokušaj spasavanja ono malo političke autonomnosti koja je još zadržana – napomenuo je Končar.
Zašto je VANU trn u oku
Predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti Endre Pap upozorio je na to da je „teško predvideti pozitivan razvoj priče o statutu Vojvodine“. On je rekao da ne razume zašto je VANU nekima „trn u oku“, kada je, kako je napomenuo, njena osnovna misija „negovanje kulture i nauke u Vojvodini”.
Dan autonomnosti
Vojvođanski klub je inicirao ustanovljenje Dana autonomnosti Vojvodine. Po rečima predsednika te nevladine organizacije Đorđa Subotića, to može da bude datum donošenja Somborske rezolucije iz 1932, kada je prvi put istaknuta parola „Vojvodina Vojvođanima“. Postoji predlog da to bude datum osnivanja Vojvođanskog fronta 1935. ili dan konstituisanja Pokrajinskog narodno-oslobodilačkog odbora 1943. godine. Subotić je dodao i da postoji inicijativa da Dan autonomnosti bude 28. februar, kada je 1974. godine donet Ustav Vojvodine.

(Dnevnik)