Svuda postoje podele, ali su zbog njih ljudi ovde spremni da se ubijaju, upozorava psiholog Žarko Trebješanin, dok politikolog Vuk Velebit ocenjuje da je nedostatak duštvenog dijaloga doveo do razdora i polarizacije po svakom pitanju.

On je za FoNet rekao da se ljudi na osnovu stavova automatski svrstavaju u različite koševe.

Po njemu, za tu situaciju najodgovorniji su vlast i Aleksandar Vučić, koji bi, kao predsednik Srbije, trebalo da bude kohezivni faktor, da okupi različite grupe i sa njima iskreno vodi dijalog, „a ne da jedan dan imamo dijalog, a da se drugi dan taj dijalog obesmišljava crtanjem meta na čelo neistomišljenicima“.

„Kada kreirate takav narativ, onda imate i odgovor opozicije koji je neretko vrlo oštar“, ukazao je Velebit i i ocenio da ni ona nije lišena odgovornosti.

Napominjući da polarizaciji u javnom prostoru doprinose i „reči fašizam, diktator, mafijaši, lopovi, žuta banda ili ološ“, on je rekao da je glavna uloga političkih partija da artikulišu i kanališu nezadovoljstvo građana, a ne da produbljuju sukobe.

Nasuprot tome, predstavnici opozicije se svakodnevno prepucavaju, lome noge jedni drugima i govore o svađama i sukobima, primetio je Velebit, koji smatra da „građane to ne interesuje, zbunjeni su, imaju još veću odbojnost i okreću se prema sebi“.

Prema njegovom predviđanju, „ti će građani sutra sami uzimati pravdu na ulicama, i to je jedna opasna situacija koje svi moramo da budemo svesni“.

Velebit: U Skupštini se proizvodi mržnja prema svima koji ne misle kao Vučić

Velebit još napominje da Narodna skupština više nije narodna skupština, već sala odakle se proizvodi mržnja prema svima koji ne misle kao Aleksandar Vučić, a gde je poslanicima rečeno koga da napadaju.

On, međutim, smatra da to lako može da se promeni, zajedno sa uređivačkom politikom tabloida i načinom govora najviših državnih funkcionera, ali je pitanje kako bi se ta promena odrazila na Vučićevu političku moć.

„Mislim da su se granice normalnog, pristojnog i onog što se može raditi u javnom prostoru dosta pomerile, a možda su i izbrisane“, naglasio je Velebit.

„Najveća tekovina ove vlasti biće to što više ne postoji reč sramota“, procenio je on, uz poruku da nikoga „nije blam“ da bilo šta kaže i uradi, jer zna da ne postoji nikakva odgovornost za javno izgovorenu reč.

I Trebješanin misli da je vlast velikim delom odgovorna za polarizaciju društva i ilustruje da ljudi, zbog podele na „izdajnike“ i „patriote“, neće da idu na slavu jedni kod drugih ili da popiju kafu.

To se posebno zaoštrava ako takvi signali stižu iz vrha države, predočio je on i kao „poziv na istrebljenje“ označio „stalno prozivanje onih drugih kao plaćenika i izdajnika“ i koji se, bez obzira na to kakva je podela u pitanju, „tretiraju kao neljudi“.

Po Trebješaninu, ovde je veliki problem to što ljudi neće da čuju svoje neistomišljenike, jer smatraju da oni govore gluposti, da je tu nešto maltene protivprirodno.

Trebješanin: Vlast dijalog percipira kao slabost

Kako je rekao FoNetu, za uspostavljanje dijaloga neophodni su makar elementarna tolerancija i želja da razgovaramo baš sa onima koji ne misle kao mi, jer od njih može da se nauči nešto novo i interesantno.

„Za jedno moderno društvo, vi morate da imate strpljenja, razumevanja, da čujete drugog, čak i da čujete ono što možda ne kaže, što ne kaže eksplicitno, ali na to misli“, rekao je Trebješanin, objašnjavajući da je reč o empatiji, razumevanju, ne samo na intelektualnom, već i na emotivnom nivou.

On, međutim, ukazuje da vlasti dijalog percipiraju kao popuštanje i slabost, umesto da shvate da je i u njihovom interesu da čuju druge i da saznaju šta oni misle, šta hoće, kakve potrebe imaju, kakve su im želje i šta im smeta.

„Bez toga, mi ćemo samo još više da tonemo u jedno maltene ratno stanje“, zaključio je Trebješanin.

(FoNet)