Ministar ekonomije i lider G17 plus Mlađan Dinkić ocenio je da donošenje statuta i zakona o nadležnostima APV „neće biti kraj, nego početak regionalizacije Srbije“, a taj proces, kako je naveo trebalo bi da bude okončan u naredne tri godine, odnosno do narednog izbornog ciklusa.
Ovaj optimizam ministar je sa javnošću podelio pre nekoliko dana na prezentaciji Nacrta zakona o regionalnom razvoju u Novom Sadu, priznajući ipak da je taj akt samo prvi korak u tom porcesu jer predviđa formiranje samo statističkih regiona. Istakao je, međutim, da u drugom koraku očekuje značajnu pomoć Vojvođana. A drugi korak, po njemu, podrazumeva pronalaženje modela regionalizacije koji bi bio po meri Srbije. NJime bi se obezbedili jednaki uslovi, prava i odgovornosti za sve regione, a u tom pogledu, smatra on, najviše iskustva ima Vojvodina.
– Očekujem od Vojvodine da pomogne drugim regionima da što brže dođu do modela regionalizacije koji će otkloniti sadašnje asimetrično uređenje u kojem je Vojvodina jedini administrativni region u Srbiji – poručio je Dinkić.
Inače, Nacrt zakona predviđa formiranje sedam statističkih regiona: Vojvodina, Beograd, istočni, zapadni, centralni i južni region i Kosovo i Metohija, u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja zbog velikih razlika u stepenu razvijenosti određenih delova zemlje.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov slaže se da zakon o regionalnom razvoju svakako postavlja temelj buduće regionalizacije, jer će se prvi put „omeđiti regioni u Srbiji, pa makar i statistički, što će, ipak, ostaviti trajniji trag“. Ipak, ne deli optimizam ministra Dinkića da će za mandata aktuelne Vlade biti i pokrenut proces administrativne regionalizcije.
– Mislim da taj optimizam, na žalost, nije realan, što potvrđuju dešavanja oko vojvođanskog statuta koja pokazuju da ne postoji politička volja da se krene u taj proces – ocenio je Popov u izjavi našem listu.
On se složio sa Dinkićem oko toga da će biti problema u primeni zakona o regionalnom razvoju zbog toga što samo Vojvodina i grad Beograd imaju neophodne kapacitete i iskustva u tom pogledu, dok je u drugim delovima Srbije situacija mnogo nepovoljnija.
– Plašim se da se ovde, ipak, neke stvari fingiraju i da se ne ide zapravo u pravcu decentralizacije, nego se dešava retrogradan proces koji vodi ka smanjivanju asimetričnosti, tako što se sužava prostor Vojvodini čišćenjem njenog statuta od elemenata koji smetaju centralistima – ukazao je on.
Istakao je da primer vojvođanskog statuta pokazuje koliko je još jak centralistički naboj u Srbiji, ali i to da „nisu problem ni naprednjaci, ni narodnjaci, ni radikali, već vladajuća struktura koja je od Vojvodine i njenog statuta napravila ’slučaj’“.
(Beta)