„Posle toliko razočarenja, naravno da je režim došao u idealnu situaciju da je demokratski zanos umrtvljen i počiva na izduvanoj nadi i ubeđenju da su svi isti“, smatra politikolog Mladen Mrdalj.

Pre 30 godina na današnji dan, Srpski pokret obnove organizovao je na Trgu Republike u Beogradu prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, sa sloganom „Miting protiv petokrake“. Taj protest organizovan je u ime pobune protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je bila neobjektivna, puna optužbi i uvreda na račun opozicije i u službi propagande za tadašnji režim Slobodana Miloševića zbog čega su je zvali „TV Bastiljom“.

„Deveti mart je bila velika nada, pada komunizam, okoštala birokratija, sistem centralne vlasti, dolazi novo vreme, nada da će demokratija doneti nešto više, ne samo 1991, nego i kasnije 1996. Peti oktobar je bio više izraz očaja, a mart revolta i nade. Tada se još verovalo da je demokratija sama po sebi dobra, 5. oktobar je došao nakon bombardovanja kada smo uvideli da se nema kud više, nikla je nada da ćemo se pomiriti sa svetom i unutar sebe. Ali, posle toliko razočarenja, naravno da je režim došao u idealnu situaciju da je demokratski zanos umrtvljen. Počiva na izduvanoj nadi, ubeđenju da su svi isti“, smatra Mrdalj.

Politikolog smatra da nam se ponavljaju posledice izbornog sistema i da dodaje da je problem Srbije sistemski.

„Izborni sistem u ovakvim okolnostima proizvodi partije koje žele da dominiraju i nakače se na sistem i pristalice nagrađuju, a protivnike kažnjavaju i imaju poluge da prisvoje medije. Treba menjati sistem, veličine, i na vlasti i opozicione svući sa visina među građane i naterati ih da se kandiduju na svoje ime, bez partijskih mašinerija pa da vidimo. To bi srušilo partijske strukture“, kaže on.

Na pitanje da li je danas teže opoziciji nego pre 30 godina, Mrdalj kaže da u neku ruku jeste.

„Za razliku od devedesetih, režim ima podršku spolja koja je dosta sofisticiranija, kada imate kritike, a nikakve sankcije, čemu onda opozicija da se nada. Opozicija dobija neke lažne nade sa Zapada. Opozicionari devedesetih su išli glavom tamo gde ovi neće nogom. Devedesetih su lideri bili na čelu, jurišali su po celoj Srbiji, sada slabo vidimo lidere da špartaju po Srbiji i mobilišu narod. Devedesetih je bila jednostavna priča – da sklonimo Miloševića i biće bolje, sada već počinje da liči na dajte nas jer su ovi loši i verujte da ćemo mi biti bolji, dok je većina iz opozicije već bila na vlasti. Narod više neće da trči na prazna obećanja“, dodaje.

Zato, kaže, opozicija mora da da neku platformu koja je konkretna.

(Autonomija/N1)