O ne, zar opet? Ponovo se govori o budžetskom deficitu, javnom dugu i potrebi da se oni obuzdaju. Šta ćeš, takvo je vreme. Sve je izgledalo dobro u proteklih nekoliko godina, ali je korona donela velike rashode i umanjila prihode budžeta. Porastao deficit, osamostalio se i sad ga valja valja gledati i trpeti. U toj koegzistenciji, da ne kažem kohabitaciji, bilo bi dobro da mu se udari pokoja ćuška, a ne da mu se tepa. E, kad smo kod tih ćuški, da vidimo šta je na repertoaru. Nećemo o najvećim budžetskim rashodima, platama i penzijama, o tome je već bilo reči na ovom mestu. Recimo samo da je potrebno da se oni čvrsto kontrolišu i da bi neplanirana povećanja u ovoj ili prekomerna povećanja u sledećoj (izbornoj) godini mogli da rasture svaku budžetsku i ekonomsku slagalicu.

Prva grupa ušteda tiče se projekata koji nisu nužni ili hitni. Bilo je bolje o tome misliti pre usvajanja budžeta za ovu godinu, ali ni sada nije kasno. Ionako se budžetska potrošnja menja u hodu, pa, kad se već uvode novi antikrizni rashodi, mogu se i preispitati stari. Pa da se rebalansom obe stvari postave kao novi okvir za budžetsko trošenje. Tako bi se mogla odložiti za bolja vremena, na primer, izgradnja aerodroma u Trebinju. Isto važi za nacionalni stadion, mada se njegovo finansiranje planiralo iz kredita i opteretilo bi neke buduće budžete, ne i ovogodišnje rashode. U policiji se, s druge strane, i u 2021. planiraju velike investicije; budžet ih je prikazao kao obnavljanje i modernizaciju flote Helikopterske jedinice, podizanje kapaciteta Sektora za vanredne situacije, izgradnju i rekonstrukciju objekata Direkcije policije, nastavak osavremenjavanja voznog parka i unapređenje IКT kapaciteta. U vojsci nemamo detaljniji prikaz, već samo šire grupe rashoda: izgradnja i nabavka opreme za funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i modernizacija i remont sredstava NVO. U zbiru, reč je o nekoliko desetina milijardi dinara (ili stotina miliona evra).

Subvencije su, s pravom, dežurna tema za preispitivanje i evo još jedne prilike da se vlada njima ozbiljnije pozabavi. Veliko je pitanje da li su Srbiji potrebne nove (onlajn) fiskalne kase, pa time i trošak subvencionisanja njihovog uvođenja. Da li je dobar način za rešavanja sukoba između taksista i CarGo prevoznika taj da se taksisti subvencionišu za nabavku novih vozila? Pre zvuči kao odlaganje a ne rešavanje problema. Subvencionisanje investitora je i dalje tu, čak raste u ovogodišnjem budžetskom planu, a krajnje je vreme da se atraktivnost zemlje za ulaganje gradi zdravijim ambijentom a ne novcem.

Mnoga državna preduzeća i dalje sisaju budžet i moguće je da se rešavanjem njihovih problema ta zavisnost smanji. Već pomalo anegdotski, godinama se u budžetu za resavičke rudnike piše ista rečenica, da će se krenuti u prvu fazu zatvaranja besperspektivnih rudnika. EPS je prošle godine dobio subvenciju, izgleda za vraćanje dugova ili za ogromne isplate za izvore obnovljive energije, i čeka se na odluke koje će preokrenuti poslovanje i rezultate ovog preduzeća. Odluke (o prestrukturiranju, privatizaciji ili stečaju) čekaju još neka preduzeća za koje je država odgovorna i koja predstavljaju trajni rizik po budžet: Srbijagas, Petrohemija, MSK, mnoga lokalna javna preduzeća.

Jednoj grupi rashoda posvećuje se manje pažnje, a to su tzv. kazne i penali koji se plaćaju iz budžeta. U prethodnih desetak godina više od milijardu evra plaćeno je za različite prekršaje. Na primer, za neisplaćene zarade i doprinose, neplaćeni prekovremeni rad zaposlenih, narušavanje prava štediša iz SFRJ u srpskim bankama, ujede pasa, prenaplaćene usluge vrtića i slično. Najviše brinu sporovi s investitorima, u vezi s raskidom privatizacije ili neispunjenim obavezama države, pa je zaista važno da se ti procesi bolje vode i da se ne prave greške koje će dovesti do tužbi i, konačno, isplata iz budžeta.

Prethodni kratak pregled služi tome da se vidi da neke uštede zavise od poteza pera (odluke da se u nešto upušta ili ne upušta), dok su druge na dužem štapu i zavise od trajne posvećenosti i korenitih promena. Za sve važi da je potrebno suočavanje s činjenicom da je budžetska situacija ponovo teška i da zahteva preispitivanje prioriteta. Princip da se za sve ima para jednostavno više ne važi. Pa i u mirnodopska vremena treba voditi računa o svakom dinaru (jer je to novac koji je država nekom uzela), a kamoli sad.

Budžetski deficit će, s najnovijim merama, u ovoj godini biti prilično visok. Iznosiće, kako sad stvari stoje, oko dve i po milijarde evra. Moguće je da se uštedama taj deficit smanji. To ne smeju da budu uštede na dobrim budžetskim mestima, kao što su investicije u puteve ili u zaštitu životne sredine, već na nekim rashodima koji su sumnjivi iz ugla potreba društva i privrede. Ekonomisti se ne bi ljutili ni da se odustane od dela najavljenih antikriznih mera (kao što su široka i nepotrebna davanja građanima i penzionerima), ali je teško očekivati da se vlada sada povuče. Ipak, ako izostane bila kakva reakcija, javni dug će nastaviti da raste, umesto da se krene s njegovim obaranjem kako je prvobitno zamišljeno, i to može da bude prelomna tačka za poverenje kreditora i investitora. Zato je potrebno da se budžet detaljno prečešlja, da se smanje apetiti ministarstava tamo gde je opravdano i da se time da doprinese ekonomskoj stabilnosti u veoma izazovnoj i nesigurnoj godini.

(Nova.rs)