Fiskalni savet izračunao je da bi država mogla da smanji neophodno zaduživanje zbog novog paketa mera pomoći sa „neplaniranih, dodatnih“ milijardu evra na manje 300 miliona evra, ali bi zato antikrizni paket morao da bude usmeren samo ka preduzećima i stanovištvu koji su najviše pogođeni krizom, saopštio je taj Savet.

„Čak i da Srbija nema veliki javni dug, nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju kako bi se sredstva davala preduzećima koja tokom pandemije nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima“, poručio je Fiskalni savet, ali i upozorio da će najavljeni paket pomoći biti neselektivan, što znači i dodatni, neplanirani trošak za budžet od milijardu evra.

Fiskalni savet zato predlaže Vladi da, umesto dosadašnjeg pristupa, državnu pomoć u 2021. isplaćuje samo onim preduzećima i preduzetnicima koji ispunjavaju jasne i objektivne kriterijume finansijske ugroženosti usled krize, kao i samo građanima kojima je ona objektivno potrebna.

U Savetu su izračunali da će isplata 60 evra svim punoletnim građanima Srbije u dve rate i dodatnih 50 evra svim penzionerima budžet koštati oko 450 miliona evra, dok će 500 miliona evra koštati isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima, zajedno sa sektorskom pomoći turizmu i putničkom prevozu.

Fiskalni savet preporučuje Vladi da se okrene uštedama pre nego zaduživanju radi sprovođenja antikriznih mera.

„Budžetom za 2021. planirani su brojni rashodi koji nisu toliko značajni za privredni rast i zdravlje stanovništva i mogu se lako odložiti za bolja vremena – pojačano opremanje bezbednosnog sektora, finansiranje izgradnje aerodroma u Trebinju, različite subvencije i drugo“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Odgovorna fiskalna politika mogla bi da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na ispod 300 miliona evra umesto milijardu evra, a selektivna isplata državne pomoći preduzećima i stanovništvu mogla bi ograničiti ove rashode na najviše 500 umesto 900 miliona evra, dok bi se odlaganjem projekata koji nisu prioritetni moglo uštedeti oko 300 miliona evra“, preporučio je Fiskalni savet.

Zaključak Saveta je kako bi to ujedno značilo da bi fiskalni deficit u 2021. mogao da ostane ispod četiri odsto bruto domaćeg proizvoda i pored isplate novog paketa pomoći, dok bi javni dug bi imao relativno umeren rast, neznatno iznad nivoa od 60 odsto BDP.

Savet je sugerisao i da se zbog najavljenih novih antikriznih mera nikako ne odustane od planiranih ulaganja države u infrastrukturu.

(FoNet)