Sudije su se, sa šest glasova „za“ i pet glasova „protiv“, saglasile da Palestinci koji dobiju izraelsko državljanstvo preko braka predstavljaju bezbednosnu pretnju.
Izraelski parlament je usvojio kontroverzni zakon 2003. godine, u jeku drugog palestinskog ustanka, intifade, protiv izraelske okupacije, u vreme kada su militanti sa Zapadne obale često ulazili u Izrael da izvedu smrtonosne napade, podseća AP.
Organizacije za ljudska prava navode da osnovni zakoni Izraela garantuju svim građanima pravo na porodični život i da je malo Palestinaca u braku s Izraelcima ikada bilo umešano u nasilje.
Sudija Ašer Grunis istakao je, međutim, da ljudska prava nisu recept za nacionalno samoubistvo.
Oko 135.000 Palestinaca dobilo je izraelsko državljanstvo preko braka od 1994. do 2002. godine.  Većina ih je bila u braku s izraelskim Arapima. Bio je to veliki skok od samo nekoliko stotina slučajeva pre 1994. godine.  Oko 20 procenata od 7,8 miliona žitelja Izraela su Arapi koji dele iste korene s palestinskom zajednicom na Zapadnoj obali, pojasu Gaze i inostranstvu i često međusobno sklapaju brakove.
Zakonom se zabranjuje državljanstvo ili pravo boravka palestinskim supružnicima Izraelaca, ali ima nekoliko izuzetaka za one za koje se veruje da ne predstavljaju bezbednosnu pretnju, uključujući palestinske muškarce starije od 35 i žene starije od 25 godina.
Prošle godine je odobreno samo 33 od 3.000 zahteva za izuzeće, rekla je advokatica Savsan Zaher, koja se žalila na zakon u ime arapske grupe za ljudska prava.  Ona je optužila vladu da se meša u privatne živote građana, a sud, kako je rekla, zakon nije ispunio svoju glavnu ulogu da brani prava manjine.
Izraelski mediji ističu da su hiljade porodica izraelskih Arapa i Palestinaca godinama čekale da Vrhovni sud odbaci taj zakon, a jučerašnja presuda je pokopala njihove nade da će dobiti državljanstvo ili stalan status u Izraelu.  U takve porodice spadaju Tajsir Hatib i njegova žena Lana, koja je iz Nablusa na Zapadnoj obali.
Ona nije dobila izraelsko državljnstvo, već ima privremenu dozvolu da živi sa svojim mužem u Akou na severu Izraela, ali nema prava koja se odnose na izraelske građane.  Tajsir, koji piše doktorat iz antropologije na Univerzitetu Haifa, nije iznenađen odlukom suda, već smatra da je ona dokaz da niko ne treba da veruje izraelskom sudskom sistemu, jer je Vrhovni sud pod uticajem „fašizma i rasizma raširenog u zemlji“.

(e-Novine)