Jedan od uslova ulaska u Evropsku uniju jeste da idemo u korak sa razvijenim zemljama kada je reč o obnovljivim izvorima energije. U Srbiji donedavno, korišćenje obnovljivih izvora u proizvodnji struje je bila sporedna tema. Sporazum o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope obavezuje našu zemlju da usvoji direktive EU usmerene na povećanju korišćenja alternativnih izvora energije. Proces pridruživanja Evropskoj uniji zahteva usklaživanje energetske politike Srbije i utvrđivanje posebnih numeričkih ciljeva za udeo u obnovljivim izvorima u ukopnoj proizvodnju struje. Trenutni udeo energije iz alternativnih izvora u našoj zemlji je šest odsto i stručnjaci predviđaju da će ostati stabilan do 2015. godine.
– Energetska kriza je pozala da treba što pre da se okrenemo ka korišćenju drugih izvora energije, umesto struje, toplotne energije i fosilnih goriva – objašnjava profesor doktor Peter Odri. – Primena solarne energije postoji već deset godina i sa novom tehnologijom  silicijuma i nano površine crnog zlata moći će se veći procenat sunčeve energije pretvoriti u električnu.
Recimo, u Alžiru površina kao što je Vojvodina, dovoljna bi bila za stvaranje energije koliko je potrebno 2010. godine za celu Evropu, zajedno sa evropskim delom Rusije. Ako pogledamo mapu, Subotica spada u sunčane regione u Evropi, gde možemo da dobijemo najviše solarne energije i to je jedan od najboljih regiona u centralnoj Evropi. Možemo očekivati da za 10 godina u Subotici bude više površina koje će stvarati solarnu energiju i to lokalno.
Početna ulaganja u obnovljive izvore su velika, ali se brzo isplate. Profesor Odri kaže da za uvođenje tehnologije za korišćenje energije sunca, u zavisnosti od veličine strana, treba uložiti koliko i za uvođenje gasa, oko tri hiljade evra, što je pogodno za domanćistva. Međutim, uvođenje tehnologije za korišćenje otpadne vode za proizvonju struje staje 10.000 evra i stručnjaci ovu tehnologiju preporučuju vlasnicima industrija.
– Ovim pristupom možemo veoma veliku količinu energije uštedeti i to blizu 85 odsto – rekao je profesor doktor Jožef NJerš. – Suština je da od neke otpadne vode, primenom nekih određenih sistema, uređaja kojiima i pripadaju i toplotne pumpe, može da se vrati toplotna energija na potrošnu vodu. Primena postoji već šest godina i to u Subotici u firmi “Ledžend” i investicija se ispati za kratko vreme. U zavisnosti od snage zavisi i cena investicija. Ako računamo da se koristi 300 kilovata snage, potrebno je uložiti do 10.000 evra.
Investicija nije značajna, za u odnosu na dobit. Vojvodina ima uslove da 25 odsto vlastitih energetskih potreba zadovolji bioetanolom, koji se dobija proizvodnjom iz industrijskog bilja. Ravnica ima velike poljoprivredne mogućnosti koje prevazilaze potrebu za hranom i sav taj višak se može iskoristiti za proizvodnju bioetanola. To nije malo, procenjeno je 400.000 litara, odnosno ako se napravi projekcija, značilo bi zamena za 25 odsto za klasičnim gorivom benzinom.
Profesor dr Zoltana Zavargo kaže da Vojvodina ima šanse za razvoj ove tehnologije i to na osnovu podataka koja izdaje Evropska asocijacija za biogoriva i bioetanol.
– Mi ne proizvodimo bioetanol za gorivo, ali imamo dosta fabrika za proizvodnju, ističe Zoltan Zavargo. – Recimo, Mađarska proizvede 33 miliona litara godišnje bietanola za gorivo, a ova tehnologija se primenjuje I u Češkoj, Francuskoj, Nemačka i drugim zemljama u Evropi.
Neprimenjivanje sistema integrisanog sprečavanja zagađenja životne sredine je spada i u kršenje Ustava Srbije, kojim je zagarantovano pravo na životnu sredinu. Neophodno je da država donese energetsku strategiju, ali i da se lokalne samouprave okrenu više ka čuvanju okoline i korišćenju alternativnih izvora energije.
(Dnevnik)