Gostujuća izložba „Alan Ford trči počasni krug“, koja je bila jedna od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini, otvara se u sredu u Muzeju Jugoslavije. Posetioci će moći da vide 152 originalne table iz ranog perioda, kada je na izradi stripa radio italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.

Autor izložbe Rok Glavan kaže za N1 da su stvari poput stripa „Alan Ford“ evergrin, da ih čitaju generacije.

„Nije u pitanju neki test vremena, nego test generacija, koliko je neka generacija spremna da prihvati Alana Forda. Kada smo ga čitali pre 30, 40 ili 50 godina smejali smo se jer nam je radnja stripa bila nadrealna, a sada te stvari živimo, pa nam možda nisu baš toliko smešne“, naglasio je Glavan.

Na pitanje zašto popularnost ovog stripa ne jenjava, Glavan kaže da ima „više sastojaka koje ovaj strip čine ‘dobrim jelom'“.

„Pre svega tu su dobar scenario, onda i odlični crteži, ali za uspeh na balkanskom tlu zaslužan je prevodilac Nenad Priksl Briksi. Tri te komponente čine ovo što je danas Alan Ford“, ocenio je Glavan.

Posetioci će izložbu moći da vide do 31. januara sledeće godine, objavio je muzej.

Prvi broj stripa „Alana Forda“ izašao je u maju 1969. godine, a osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista i crtač Roberto Raviola Magnus, da bi već godinu dana kasnije ovaj satirični strip zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije, podsetili su iz Muzeja.

„Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni“, kazao je Roko Glavan, koji je i kolekcionar stripova iz Slovenije.

Podsetio je da su neki citati postali deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (Prljavo kazalište) i na filmu (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci).

„Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki„, objasnio je Glavan, a saopšteno iz Muzeja.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

„Veoma nam je drago što ćemo ugostiti ovu zapaženu izložbu. ‘Alan Ford’ je nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo“, izjavila je direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević i zahvalila svima koji su pomogli u realizaciji izložbe.

Stručni saradnici na izložbi su Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća“, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford“.

Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

„Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‘primi’՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca, kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja“, kazao je Lazar Džamić.

Ukazao je i da je „Alan Ford“ u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja, te da na primer nikada nije preveden na engleski.

U okviru izložbe biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford“ iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.

(N1)