Da li ste čuli da je Autonomna pokrajina Vojvodine dobila novu vladu? Poslednjeg dana zakonskog roka Skupština APV izglasala je stari/novi sastav tog pokrajinskog izvršnog organa. Ne? Ne zvuči vam poznato? Ne, nije neka fora iz Zabavnikove rubrike „Verovali ili ne!“, nije trik pitanje iz kviza već najobičnije pitanje iz opšte informisanosti o političkoj svakodnevici u zemlji Srbiji. Ako vam je, dakle, promakla vest, znajte da niste propustili ništa epohalno.

Ex radikal Igor Mirović je opet na čelu vojvođanske vlade koja će, kako su najavili i on i Ištvan Pastor, biti vlada kontinuiteta. To verovatno znači da neće raditi ništa naročito u korist svojih građana, već da će i dalje služiti kao poligon za veličanje Aleksandra Vučića i čeličenje mladih stranačkih kadrova na putu ka Beogradu. I da, znači da će i dalje udarnički raditi na tome da građanima još manje bude razumljiva svrha postojanja autonomije.

U tom pravcu ide i Mirovićeva priča o Zakonu o finansiranju Vojvodine za koji je rekao da ga treba doneti kako bi se „uredili mehanizmi i metodi za predvidivo i trajno finansiranje Vojvodine“, ali je opet istakao da to nije na njemu već na Vladi Srbije i Narodnoj skupštini. Istina je, kao i obično, i ovog puta njegovim rečima samo očešana. Jer, iako stvarno samo parlament Srbije donosi zakone, po Ustavu Skupština AP Vojvodine može biti njihov predlagač. Rečju, da ima stvarne želje i volje, APV, odnosno njen parlament bi mogao da to pitanje stavi na dnevni red Narodne skupštine. Kao što je mogao to da uradi bilo kada od 2008. do danas. Zašto nije, ne zna se (namig, namig).

Iako je 2016., nakon što je seo u Pajtićevu fotelju, najavio da će inicirati donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine, na tom polju nije se odmaklo ni koraka. A onda je 2018. godine, nakon zajedničke sednice pokrajinske i republičke vlade istakao da zakon u proteklom periodu nije bio ni u planu Vlade niti Narodne skupštine. Takođe, rekao je da je pitanje finansiranja AP Vojvodine „u usiljenom maniru dobijalo na političkom značaju“, a da on to želi da izbegne. I uspešno je to izbegao tako što se o tom pitanju ćutalo. Sada je za drugi mandat najavio kontinuitet, to jest dalji nerad na regulisanju ovog pitanja.

Borba protiv korona virusa još uvek je aktuelna, a Mirović nam i tu nudi kontinuitet. Na mestu prvog čoveka vojvođanskog zdravstva ostaje dr Zoran Gojković. Da, onaj Gojković što je svojevremeno, kao hirurg ortopedije u Kliničkom centru Vojvodine bio optužen za izdavanje lažnog lekarskog uverenja, zbog čega je sklopio dogovor sa tužilaštvom o primeni oportuniteta i tako izbegao krivično gonjenje. Isti onaj Gojković, čija sestra je snabdevala RFZO medicinskom opremom vrednom oko 200 miliona dinara.

Među 14 članova ove vlade, našlo se i pet novih. Umesto dosadašnjeg, ne preterano vidljivog sekretara za sport i omladinu, nekadašnjeg proslavljenog odbojkaša Vladimira Bateza, u Mirovićev tim ušao je Dane Basta. Novo lice, nije li to pohvalno? Međutim, čovek je već bio saradnik u istom tom sekretarijatu. Iako je po sopstvenom priznanju član SNS od 2011. godine, Basta je široj publici poznat kao predstavnik udruženja građana „Bute dobri“. Pored toga što se hvale brojnim humanitanim akcijama, najpoznatiji su zapravo po krečenju grada patriotskim muralima. Najpoznatije delo svakako im je moleraj preko nekadašnjeg Remedovog murala „Jedina istina“. Reč je o podobnoj, ali lažnoj fotografiji nekadašnjeg Novog Sada.

Remedov mural je, iako je grad platio njegovo postavljanje, netragom nestao bez ikakvih posledica po izvršioce radova i njihove naručioce. A Bastin, koji je zapravo tu napravljen ne bi li zauvek uklonio „Jedinu istinu“ koja je počela da se promalja ispod sivila kreča kojom je skrivena, se pojavio uz veliku medijsku pompu. Kada je dobio recenziju Novosađana u vidu kurala, hitno je dopunjen kamerom. Dakle, kamera je postavljena da bi se zaštitio mural nekog „udruženja građana“, u zemlji u kojoj ljudi ne mogu da urade najbanalniju stvar bez partijske knjižice.

Basta je i predsednik Saveta novosadske mesne zajednice „Omladinski pokret“ u aktuelnom mandatu (do leta 2021.) koja je, kao i ostale nakon preuzimanja od strane naprednjaka, zatvorena za nepodobne građanske inicijative i udruženja. Njegova mesna zajednica je, sigurno potpuno nenamerno, prošle godine zaboravila da svojim sugrađanima i biračima istakne na uvid izmenu urbanističkog plana kojom se planiranom objektu preko puta Sajma značajno povećavaju gabariti i visina, što stanare okolnih zgrada dovodi u brojne probleme. Basta je nakon ovogodišnjih izbora postao i odbornik SNS u novosadskoj skupštini, ali će njegov mandat, zbog imenovanja u vojvođansku vladu biti rekordno kratak.

Bute dobri (da ne budete modri?), kaže stara poslovica. Radite kako treba i kako se očekuje i nastavite angažman na državnim jaslama. „Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin…“ Ova podela, a dotakli smo se samo dva primera, neće doneti ništa novo Vojvodini osim kontinuiteta u poslušničkom radu po nalogu centrale. Srećan nam, dakle, kontinuitet propadanja, mešetarenja, lažne brige za pokrajinu, dizanja tenzija, posrbljavanja, revizije prošlosti… Ko preživi, pričaće. Valjda.

(Autonomija)