Štampani mediji u Srbiji nisu mrtvi a šanse za njihov razvoj su moderne tehnologije, ocenjeno je danas na Pres medija samitu u Beogradu.

Urednik lista „Vreme“ Dragoljub Žarković rekao je da onaj ko predviđa „smrt“ štampanih medija nije u pravu i da će oni naći način da upregnu u kola moderne tehnologije štamparskog izdavaštva.

On je ocenio da će to doprineti razvoju medija i da ih moderne tehnologije „neće ubiti“. Budućnost štampanih medija, kako je naveo, zavisiće od odgovora na pitanje zašto se nešto dešava i u čijem interesu.

„Novine treba da objašnjavaju događaje a ne da o njima izveštavaju“, rekao je Žarković i dodao da budućnost štampanih medija tek počinje i da su oni sposobni da tehničke novotarije iskoriste na najbolji način.

Govoreći o značaju štampanih medija u izbornoj kampanji, Žarković je rekao da je njihov značaj jednak i u predizbornom i postizbornom periodu i naveo da poruke u štampanim medijima donose korist oglašivačima a da je to isto i u slučaju sa „izbornom robom“.

Predsednik Asocijacije medija Srbije i urednik lista „Blic“ Veselin Simonović rekao je da se ništa nije promenilo u štampanim medijima u odnosu na prošlu godinu, osim što je napravljeno još veće bezakonje.

On je ocenio da je tržište urušeno i potpuno haotično ali da su svi štampani mediji u Srbiji preživeli.

Simonović je dodao da su u poslednje vreme učestali napadi nevladinog sektora na medije i da nevladine organizacije u medijima ne prepoznaju partnere, već krive medije čim im prestanu donacije.

Isti taj nevladin sektor, kako je naveo Simonović, je postao važan zahvaljujući medijima koji su ga promovisali.

„Bili smo saveznici u borbi protiv korupcije i bezakonja, ali nismo uspeli da izgradimo pravnu državu“, rekao je on i dodao da ima korumpiranih novinara i urednika ali da je najviše korupcije u nevladinom sektoru, kojem je poručio da se „konačno manu medija“.

Izvršna direktorka Evropske asocijacije novinskih izdavača Frensin Kaningem rekla je da su urednici i izdavači novina u Evropi kreativni i inovativni i da novine nisu mrtve.

Ona je rekla da ohrabruje činjenica da jedan od tri građanina Evropske unije čita dnevne novine i ocenila da novinsko izdavaštvo nije industrija prošlosti nego budućnosti.

Prema njenim rečima, Srbija se nedavno pridružila Evropskoj asocijaciji novinskih izdavača, koja ima 26 članova i predstavlja 5.200 nacionalnih i regionalnih novina u Evropskoj uniji.

Ona je ukazala na problem autorskih prava, s obzirom da Gugl prenosi vesti iz novina Evropske unije bez plaćanja i ocenila da nije dobro da štampani mediji budu u direktnoj konkurenciji sa javnim servisima u Evropi, koji objavljuju vesti na svojim sajtovima.

Kaningem je rekla da više od 50 odsto prihoda štampani mediji imaju od reklama, koje su u EU jako bitne za novine, i da negativan uticaj mogu da imaju restrikcije na reklamiranje određenih proizvoda.

Skup je organizovala Asocijacija medija ABC Srbija i Biznis dijalog, a na skupu su govorili i predsednik Uprave u slovenačkom „Delu“ Jurij Đakomeli, glavni urednik „Gazeta Šćiptare“ Erl Murati, državna sekretarka u Ministarstvu kulture Dragana Milićević Milutinović i generalna menadžerka Ringier Axel Springera Jelena Drakulić Petrović.

Ona je govorila o paralelnom razvoju štampanih i elektronskih medija i ocenila da su šanse integrisane redakcije dobra podloga za multimedijalnu produkciju.

(Beta)