Grupa ekonomista Demokratske stranke (DS) i Socijaldemokratske stranke (SDS), na čijem je čelu ekonomski ekspert profesor Goran Radosavljević, predložila je danas ekonomske mere za kratkoročnu pomoć najugroženijim privrednim subjektima, kao i dugoročne mere za izlazak iz recesije nakon okončanja vanrednog stanja koje je proglašeno zbog pandemije bolesti kovid-19.

Prva grupa mera su mere koje treba doneti odmah kako bi se sprečila nelikvidnost privrede, propadanje sektora malih i srednjih preduzeća i gubitak radnih mesta, a domet tih mera bio bi kratkoročan, dok traje vanredno stanje, i kolokvijalno se mogu nazvati “mere za preživljavanje”,a finansirala bi ih država, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.

Ocenjuje se da bi za finansiranje tih mera bilo potrebno oko 220 miliona evra mesečno direktnih davanja i oko 100 milona evra indirektnih davanja, kroz odlaganje plaćanja direktnih poreza.

Među tim merama je isplata prosečne bruto zarade svim zaposlenima koji su pogođeni krizom, odnosno onima koji su direktno pogođeni gubitkom posla usled pandemije, počev od aprilske zarade.

“Sredstva treba da se isplaćuju preduzećima koje su u obavezi da iz tih sredstava isplate zaradu, a na osnovu ugovora koji će država sa tim preduzećem potpisati. Preduzeća su u obavezi da ne otpuštaju te radnike tokom perioda primene mere. Radnici koji su u međuvremenu dobili otkaz dobiće ovu pomoć preko Nacionalne službe za zapošljavanje”, navodi se u predloženim merama.

Kao kratkoročna mera predlaže se i isplata bespovratnih sredstava za pokriće fiksnih troškova malim i mikro preduzećima i preduzetnicima, poput troškova zakupa prostora, troškova komunalnih i drugih javnih usluga, troškova računovodstvenih i drugih usluga vezanih za finansijsko izveštavanje.

Predložili su i meru odlaganja plaćanja direktnih poreza fizičkim i pravnim licima u vreme trajanja vanrednog stanja, poput poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća i poreza na imovinu i reprogramiranje poreskog duga, kao i isplatu jednokratne pomoći najsiromašnijima u visini od 20 hiljada dinara.

Grupa ekonomista DS-a i SDS-a predložila je i set mera da bi privreda izašla iz krize nakon prestanka vanrednog stanja, a to su pre svega mere usmerene na podsticaj privrednog rasta nakon krize.

“Potrebno je u narednom periodu nastaviti sa smanjenjem referentne kamatne stope NBS i razmotriti druge monetarne olakšice kako bi se povećala likvidnost bankarskog sektora. Potrebno je u saradnji sa bankarskim sektorom kreirati kratkoročne i najpovoljnije kreditne linije za likvidnost sektora malih i srednjih preduzeća”, navodi se u spisku mera.

Ocenili su da je sada jedan od najvećih potencijalnih problema privrede ulazak u “spiralu nelikvidnosti”.

“Nemogućnost jednog sektora da servisira svoje dobavljače, zaposlene i da plaća obaveze državi, povlači za sobom nelikvidnost dobavljača, zaposlenih i države, koji sa svoje strane neće imati sredstva da servisiraju svoje obaveze. Neplaćanje poreza, doprinosa i komunalnih usluga, dovešće do problema sa likvidnošću u javnom sektoru, koji će se vrlo brzo kao bumerang vratiti privatnom sektoru”, naveli su ekonomisti iz DS-a i SDS-a.

Ocenili su da je u ovom trenutku bolje da država „upumpa“ nova sredstva privrednim društvima i fizičkim licima, uz njihovu obavezu da servisiraju svoje obaveze prema državi tamo gde je to moguće.

(Autonomija)