Prekršio je A. V. Konuzin – ambasador Rusije u Beogradu – norme ponašanja i načinio je skandal koji svi osuđujemo.

O tom činu koji se zbio na mitingu SNS u Nišu treba reći još neku, u ovoj prilici, nužnu reč. Osudio je ovaj čin ruskog ambasadora i sam zvaničnik iz Vlade Srbije, B. Đelić, koji je vicepremijer. U osnovi umereno, ali gnevno, jer se tako nešto ne može tolerisati. Najveći gnev je zbog postupka ambasadora Rusije iskazao vojvođanski politički prvak iz LSV i za njegov gnev valja imati razumevanja, ali uz neke napomene koje su, držimo, važne za širu javnost. Traži Nenad Čanak da se ambasador proglasi kao persona non grata, pa i da se protera. Nećemo ulaziti u rečnik N. Čanka – ono o sidi i slično – ali treba ga razumeti. Čovek zahteva da se Rusima ponovi ono legendarno NE iz Titovih vremena. Ne ide to lako, jer Vlada V. Putina ima i drugog, koji će se ponašati i gore, zlu ne trebalo. Veliki su veliki, a mali su mali i to tako ide vekovima – najposle i drugi ambasadori slično čine, jer svako gleda svoje, svi rade za interes svoje zemlje. Samo Srbija to ne radi u svojoj spoljnoj politici, a i u unutrašnjoj se nije mnogo pretrgla. Balvani su samo deo te priče.

Nećemo ovde šire o tome, jer smo o tome knjige napisali. Ali nešto se mora reći jer kod nas se knjige ne čitaju, a ovaj je prevršio meru.

Davno je to bilo, godine 1864. kada je ruski diplomata išibao bičem na Kritu svog kolegu ambasadora Francuske na Kritu, jer se ovaj bio nepovoljno izrazio o Rusima i ruskoj spoljnoj politici. Francuski ambasador se zvao Derše, a ruski na Kritu Konstantin Leontijev. Danas se u Beogradu Leontijevu klanjaju kao ikoni i kažu da je veliki filozof i mislilac. Knjige njegove dominiraju u beogradskim knjižarama, a jednu nepovoljnu po njega i njegovu misao smo i mi preveli – pisao je N. A. Berđajev, veliki ruski mislilac. Pustimo sve to, kao i našu knjigu “Legenda o trulom Zapadu”, jer nikog danas knjige i ne zanimaju. Mi smo sami dovoljni sebi sa našim balvanima i barikadama.

O zahtevu N. Čanka treba ozbiljno porazmisliti, jer u diplomatskim odnosima mora reda biti i mora se znati red i pravila diplomatskog ponašanja, a A. V. Konuzin ne haje mnogo ni za red ni za ponašanje. On hrabri svoje i pomaže im da dođu na vlast – rade to i druge diplomate, ali malo finije. Ali proterati Konuzina, kako traži N. Čanak, nije lako – velika mačka se ne plaši rešetom i o tome neka odlučuje srpska Vlada Mirka Cvetkovića ako u ovoj prilici sme da se usudi. Ne verujemo da će Vlada smeti to da učini, jer veliki su veliki, a mali su mali. Slažemo se sa svim o čemu Čanak govori, ali ne znamo kako se to uraditi može – izbori se bliže i kampanja je u toku, i vlast i opozicija i Rusi i drugi rade posao svoj. Ko je taj ko bi se usudio da povuče potez proterivanja Konuzina, ne znamo… Nije lako šištati na sveca i moćnika, jer u Beogradu Konuzin slavi ne samo jedan frak diplomatski i ne samo jedna mantija popovska, čekaju ga mnogi kao i V. V. Putina, koji je obećao da će nam opet doći.

Znamo mi da je gnev N. Čanka opravdan, ali ne znamo kako se to može izvesti, jer – opet da kažemo – veliki su veliki, a mali su mali.

Ne mogu zečevi odlučivati o lavovima da li će ih u šumi biti, nego obrnuto. Zna za to i Toma Nikolić, koji je u Niš na miting pozvao i druge iz zemlje i inostranstva. Zna naravno i Konuzin gde je i kako mu valja progovarati, kako i kome. Naravno, ovo što je učinio skandal je, i tu je N. Čanak u pravu, ali u politici, pored ambasadora i političara, ulogu igra i đavo lično, odnosno onaj Nečastivi. Srbija bi to trebalo da zna, a i N. Čanak i mi znamo da smo u pravu. Ali i Konuzin dobro zna šta radi i gde i kako se to radi – u Rusiji se to inače među ambasadorima zna, jer Rusija to ne dozvoljava nikome. Posebno ne stranim ambasadorima. U Srbiji može i tako, jer smo mali i nejaki i ne znamo kuda ćemo i kako ćemo. Koga od nas boli uvo za neku ozbiljniju istoriju diplomatije u kojoj sve to lepo piše – nikog. Mi smo zaokupljeni balvanima i barikadama i vojvoda Borko radi ono što ume i to mu nikako ne ide – a i on je diplomata. U nekoj prilici ćemo objaviti i odlomke iz naše knjige “Legenda o trulom Zapadu”, koje više nigde nema. O K. Leontijevu i ruskoj diplomatiji tamo ima – kao i o mantijama u politici – dirljivih stvari.

A mantija i diplomatija inače idu zajedno kao i ikona i sekira, kako glasi naslov svetski poznate knjige.

(Autonomija)