Združena akcija „Krov nad glavom“ pokrenuće uskoro pred Ustavnim sudom Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zvršenju i obezbeđenju, kako bi se poništile pojedine odredbe za koje smatraju da su u suprotnosti sa Ustavom, ali i da bi se na taj način dovelo do preispitivanja celog zakona i, ukoliko to bude potrebno, doneo novi, najavio je juče aktivista novosadskog ogranka te organiacije Miran Pogačar.
Na okruglom stolu organizovanom u okviru Tematskih otvorenih vrata na temu „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“, održanom u Osnovnom sudu u Novom Sadu, predstavljene su izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). U razgovoru su učestvovali zamenica predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu Tatjana Pakledinac, javni izvršitelj za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu Biljana Peševska, Sonja Prostran, viša pravna savetnica, USAID Projekat vladavine prava, kao i Natalija Šolić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava -YUCOM.
Izvršiteljima nadležnost sudova
Pogačar je, između ostalog, ukazao da izmene zakona nije pratila javna rasprava, te da je u njegovom pisanju učestvovao predstavnik izvršitelja koji će sada da sprovodi zakon čije norme je faktički sam sebi određivao. Kao jednu od spornih odredbi naveo je mogućnost da izvršitelj sa dva svedoka može da provali u stan i izvrši procenu i uvid imovine, čime se krši ustavna odredba o nepovredivosti stana po kojoj je jedino sud nadležan za tako nešto. Sada je, kaže Pogačar, omogućeno da izvršitelju to sprovede bez sudskog naloga.
Tatjana Pakledinac je upozorila da će, u skladu sa poslednjim izmenama ZIO, sud u svojoj nadležnosti zadržati jako mali broj ovlašćenja – vraćanje zaposlenog na rad, ukoliko je u okviru presude i predloga za izvršenje sadržana i naplata zarada, i kod porodičnih odnosa, kada se radi o viđanju dece, o oduzimanju dece i slično. Dodaje da će svi predmeti izvršenja koji se sprovode i koji su se sprovodili pred sudom, sada preći u nadležnost javnih izvršitelja. Prema izmenama zakona, smanjuje se i broj postupaka gde sud sprovodi izvršenje, kao i broj postupaka gde uopšte odlučuje o predlozima za izvršenje.
„Građani uopšte ne pokreću postupak u nekim slučajevima pred sudom, već pred javnim izvršiteljima„, rekla je Pakledinac.
Dodala je da će u nadležnost izvršitelja preći i oni postupci koji su pokrenuti pred sudom do stupanja na snagu zakona iz 2015. godine, te da će u tim slučajevima poverioci biti dužni da plate samo jednu četvrtinu propisane tarife javnim izvršiteljima.
„Javne izvršitelje će birati predsednik suda i to tako što je dužan da ih određuje prema redosledu upisa javnih izvršitelja u imenik javnih izvršitelja. Ovaj proces u Novom Sadu je započet, pripremljeni su predmeti, čeka se da se svi obrasci i sve što je potrebno unese u naš elektronski upitnik da bi se postupak okončao i da bi krenuli predmeti da se prebacuju kod javnih izvršitelja“, navela je sudija.
Pakledinac je ukazala da i sprovođenje zakonskog izdržavanja koje se do sada sprovodilo pred sudom, poput naplate ili supružanskog izdržavanja, ili izdržavanja srodnika, takođe prelazi kod javnih izvršitelja.
Kad se radi o viđanju dece i ostalo, to ostaje u nadležnosti suda, a javnim izvršiteljima ostaje samo naplata potraživanja koja su nastala iz porodičnih odnosa, gde su se ta potraživanja svela isključivo na novčana, gde nema potrebe za nekim drugim postupanjem u smislu porodičnih odnosa gde bi bilo neophodno učešće suda – rekla je ona.
Kriminalizovano sprečavanje izvršenja
Javna izvršiteljka Biljana Peševska je napomenula da je zakon doneo proširenje ovlašćenja, te da je dodatno precizirano kakve reperkusije mogu da se sprovedu nad dužnicima koji neće da sarađuju kada se dođe na plenidbu stvari, na popise, oduzimanja ili iseljenja.
„I svako onaj ko učestvuje sa strane, lica koja onemogućavaju sprovođenje izvršenja, moraju biti i na propisan način udaljena da bi se posao javnog izvršitelja mogao obaviti i da za to, ukoliko ima elemenata prekršaja, krivice i tako dalje, budu i procesuirani. Vidim po forumima i u elektronskim medijima da se to jako osuđuje, međutim, ne može se dopustiti da grupa građana nasrne na službeno lice, da policija ništa ne može da preduzme, jer izvršenje mora da se sproved“, rekla je Peševska.
Pogačar je ukazao da je to upravo jedna od spornih odredbi jer se, kako kaže, na ta način aktivisti koji se protive izvršenju mogu naći u prilici da dvaput budu kažnjeni za isto delo kaznama koje idu čak do 200.000 dinara.
„Prvo i osnovno jeste da se ta odredba kosi sa drugom odredbom, a to je da je izvršitelj kao takav pravno lice i u tom slučaju onda se primenjuje krivični zakonik o sprečavanju službenog lica u vršenju službene dužnosti. Tako da postoji mogućnost da osobe koje se protive izvršenju budu osuđene za isto krivično delo dva puta – praveći taj prekršaj, kao i po Krivičnom zakoniku koji sam malopre naveo. Druga bitna stvar jeste odredba o pravičnosti suđenja – ovaj prekršaj koji je naveden, sa kaznom od 10 do 200 hiljada dinara ne podrazumeva nikakvo suđenje, nikakav postupak. Tu je bukvalno presuđeno po nalogu samog izvršitelja – kazao je Pogačar.
Elektronska licitacija
Peševska je dodala da je prodaja nepokretnosti najpopularnije pitanje koje je do sada komentarisano u medijima, jer je reč o složenim pitanjima, gde se vrti vrlo veliki kapital, ali gde se radi o stanovima u kojima ljudi vrlo često žive, zbog čega se postavljalo pitanje treba li prodavati tu imovinu ili ne, ko kupuje te nepokretnosti, da li ima zloupotreba u tom procesu i slično.
„Koliko ih ima i da li ih ima, ja to ne mogu da tvrdim niti da govorim, ali mogu reći da je zakon upravo zbog takvog pritiska ograničio krug lica koja mogu da učestvuju u licitacijama. Čak i do te mere da je vrlo rigorozno zabranio javnom izvršitelju, članovima porodice, zatim svim zaposlenima i licima koja su, na primer kao veštaci učestvovali i vršili procenu, svako ko se službeno dotakao tog postupka ne sme da bude kupac i to čak sa srodstvom u pravoj i pobočnoj liniji do četvrtog stepena – rekla je izvršiteljka.
Manje opterećenje zarada i penzija
Zamenica predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu Tatjana Pakledinac navela je da je izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju smanjen udeo koji se može pleniti od penzija i zarada.
„Po ranijem zakonu smo mogli da sprovodimo izvršenje na dve trećine zarade, a u slučaju minimalne zarade na jednoj polovini. Sada se može sprovoditi izvršenje maksimalno na jednoj polovini, a na jednoj četvrtini ukoliko se radi o minimalnoj zaradi. Zakonodavac uvodi i termin prosečne zarade i kaže da ukoliko neko ima zaradu manju od prosečne, onda se može pleniti samo jedna trećina zarade. Kod penzija je još više umanjeno pošto su najčešće penzije niže od zarada, tu je jedna trećina penzije, jedna desetina najniže penzije u republici, odnosno, ako je manja od prosečne, onda jedna četvrtina“ rekla je Pakledinac.
Peševska je ukazala da postoji procedura za utvrđivanje odgovornosti javnih izvršitelja, ali da neko mora da pokrene mehanizam za utvrđivanje odgovornosti unutar Komore. Odluka o tome hoće li javni izvršitelj učestvovati na licitaciji u drugom gradu je stvar etike, dodala je ona uz opasku da se nada da sada mediji više neće da “u tako negativnom kontekstu nastupaju”.
Advokatica YUCOM-a Natalija Šolić, ukazala je da je upravo zahvaljujući pisanju medija obelodanjen veliki broj kršenja ljudskih prava u ovoj oblasti, kao i da je u većini slučajeva u kojima su im se građani obraćali bilo jasno da oni zapravo ne znaju svoja prava.
„Ako mediji pravilno i istinito izveštavaju, to može da dovede do rešenja i mislim da su, sa aspekta našeg rada, oni medijski slučajevi koji su bili propraćeni što se tiče samog postupka izvršenja, donekle doprineli novinama koje su unete u izmene i dopune zakona – rekla je Šolić.
Sonja Prostran je ukazala da će dosadašnje zloupotrebe biti sprečene elektronskim javnim nadmetanjem, jer će se iz javnih prodaja eliminisati takozvani nakupci, a istovremeno će se širem broju građana omogućiti da učestvuju u javnim nadmetanjima, kako za nepokretne tako i pokretne stvari.
Kada je u pitanju izvršni postupak, Prostran kao pozitivnu novinu ističe i Elektronsku oglasnu tablu.
„Kada pristupite Elektronskoj oglasnoj tabli, vi saznajete da li za vas postoji neko pismeno u izvršnom postupku, bez obzira na to da li ste izvršni dužnik, učesnik ili treće lice u bilo kom sudu na teritoriji Republike Srbije“, navela je ona.
Sud zadržao kontrolu
Tatjana Pakledinac je istakla da i dalje postoji kontrola izvršnog postupka na više nivoa i da je to ostalo u nadležnosti suda – prigovor koji se podnosi veću troje sudija osnovnog suda i žalba o kojoj odlučuje viši sud. Dodala je da pored toga postoje i vanredni pravni lekovi, poput revizije koja se podnosi sudu, u zavisnosti od toga koji sud sudi u prvom stepenu, kao i mogućnost predloga za ponavljanje postupka.
Problematičan izvršni postupakSonja Prostran je upozorila da je izvršni postupak postupak koji testira ljudska prava, pored prava na imovinu i pravo na dom, a najviše pravo na pravično suđenje.
„Republika Srbija je pred Evropskim sudom za ljudska prava najčešće i kažnjavana, odnosno oglašavana odgovornom upravo zbog dugotrajnih izvršnih postupaka, što je rezultiralo uvođenjem javnih izvršitelja, ali što je, na kraju krajeva, rezultiralo i time da se u punoj meri implementira pravo na pravično suđenje u skorašnjim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju jačanjem načela srazmere i uvođenjem alata koji doprinose transparentnosti izvršnog postupka“ – rekla je Prostran.
„U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju postoji institut protivizvršenja. Protivizvršenje se pokreće i o njemu odlučuje sud u slučajevima kada dođe do situacija kada se dogodi da je neko nešto primio, a da se desi da je u međuvremenu ta izvršna isprava ukinuta, preinačena ili se dogodi da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave bude u parničnom postupku ukinuto, stranka tada ima pravo da pokrene protivizvršenje – navela je Pakledinac.
Precizirala je da u praksi još nije bilo protivizvršenja, jer je tek sada uvedeno pravo trećeg lica. Promena zakona dala je javnim izvršiteljima i nadležnost da donose rešenja o izvršenju u odnosu na Republiku Srbiju, AP Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave u slučajevima kada građanin ima izvršnu ispravu protiv grada, najčešće su to primeri ujeda pasa ili povrede na javnom mestu.
„U tom slučaju građanin neće moći da izabere sam izvršitelja koji će mu sprovoditi izvršenje, nego je zakonodavac tu predvideo da će se obraćati Komori javnih izvršitelja, koja će određivati javnog izvršitelja, a da je pre toga dužan da se obrati Ministarstvu finansija koje mora da obavesti o svojoj nameri da pokrene izvršenje, kako bi verovatno oni planirali svoj budžet i isplate“, precizirala je Tatjana Pakledinac.
STUPS: Razbibriga