Poštovane dame i gospodo, dragi prijatelji literature,

„Svi se pisci romana slažu, uglavnom, kada je reč o svetu u kome živimo“, piše Crnjanski u Romanu o Londonu, „to je, kažu, neka vrsta velike čudnovate pozornice, na kojoj svaki, jedno vreme, igra svoju ulogu…“ A mnogo pre Crnjanskog, na izvoru takve predstave o životu, dubravački komediograf iz renesanse Marin Držić, govorio je o teatru mundi u kome se smenjuju ljudi nahvao i ljudi nazbilj. „Uvijek je ljudi nahvao bilo više“, dodaje Držić, „ali iako vode bitku, može se lako prepoznati koji su jedni, a koji drugi… jedni su pravi, a drugi su nahvao i ostaće potištenjaci vazda“.

I među piscima romana, složićete se, ima onih nahvao i onih nazbilj, što se može prepoznati i u dugoj istoriji NIN-ove nagrade koju danas primam. O tome sam mnogo puta pisao, čak sam postavio i jedan zadatak iz trigonometrije kako bih utvrdio šta se s tom nagradom događalo tokom šest i po decenija. Vi, svakako, dragi prijatelji literature, vrlo dobro znate da se trigonometrija bavi izračunavanjem zakonitosti u odnosima između elemenata jednog trougla, u ovom slučaju između pisaca nahvao, te onih nazbilj, a sve to u odnosu na žiri NIN-ove nagrade koji je bio aktuelan u datom trenutku. I kao što kaže Držić, uvek je onih nahvao bilo više, ali zato je čitalačka publika uvek znala ko su oni nazbilj.

No to je samo bazično izračunavanje, jer se ovde radi o vrlo složenom sistemu trouglova, te njihovom preplitanju, sinhronom i dijahronom. Zato je neophodno primeniti unapređene metode trigonometrije koje se koriste, recimo u fizici, gde se one koriste za proučavanje prostiranja harmonijskih i disharmonijskih talasa u određenom vremenskom periodu. Ako bi se ova metoda primenila, videli bismo da u polju NIN-ove nagrade postoje dva osnovna talasa, koji su naizmenično slabili i jačali u zavisnosti od trigonometrijskih funkcija različitih elemenata. Ja bih ta dva osnovna talasa nazvao talasom slobode i talasom neslobode književnosti u jednom društvu.

Ovog puta, ukazaću na samo dve referentne tačke, zapravo na dvoje autora nazbilj koji su, unevši u ovo polje svoja dela, pa prema tome i svoje biografije, sve gene svojih lektira, prouzrokovali kvantne skokove, čije sinusoide osećamo i danas u čitalačkoj i interpretativnoj zajednici, i to ne samo u Beogradu i Zagrebu, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj, niti bivšoj Jugoslaviji i Evropi, već u čitavom svetu. Reč je o Dubravki Ugrešić i Danilu Kišu, čija su dela donela ovoj nagradi mnogo više nego što su oni od nje dobili. Naposletku, zbog neizbežnih hajki, Kiš je ovu nagradu u punom iznosu vratio nedeljniku NIN. No i pored toga, talas slobode je ostao na trajnoj frekvenciji koja dopire i do naših dana, uprkos svemu, uprkos višedecenijskoj zarobljenosti institucije Književnosti u ovom društvu, odnosno u postjugoslovenskim društvima. Za Dubravku Ugrešić je posle NIN-ove nagrade ubrzo nastupio period progona i odlaska iz zemlje, ali trigonometrijska funckija slobode trajno će nadahnjivati književnu pobunu autorki ovog regiona. I hvala im oboma na tome.

Uvek je bilo više pisaca nahvao nego onih nazbilj, opomenuo bi nas Držić danas, kada bi mogao da nas čuje. I u tome nema ničega spornog. Ali čitalačka publika je oduvek umela da ih prepozna. Talasi slobode i neslobode ne prestaju da se izmenjuju u polju NIN-ove nagrade, koja zbog toga može da se pohvali svojom, kako bi to rekao Bekim Fehmiju, pišući o svom životu – tek ponekad blistavom i uglavnom strašnom istorijom. Zbog toga danas, dragi prijatelji literature, u simboličkom smislu, s vama, i svima onima koji su u ovom trenutku prepoznali dah slobode, želim da podelim samo ono blistavo. Ono strašno zadržaću za sebe, jer pravo trigonometrijsko istraživanje tek treba da počne.

Na kraju, ili možda na početku, želim da se zahvalim samo jednoj osobi koja je oduvek bila uz mene, i verovala mi čak i onda kada ni sâm nisam verovao u sebe. To je moja ćerka Nađa. I zaista, nijedna druga podrška osim njene, nije mi ni bila potrebna.

Hvala i žiriju NIN-ove nagrade koji se ove godine opredelio da podrži kvantni talas slobode.

Hvala vama na pažnji, dragi prijatelji literature.

Vivir la Libertad!

U Beogradu, 27. januara 2020.

(Peščanik, Foto: mc.rs)