Predsednik Srpske napredne stranke i cele Srbije Aleksandar Vučić osramotio nas je još jednom. Svojim performansom na kineskom jeziku naterao nas je po ko zna koji put da se prvo nasmejemo, a zatim uhvatimo za glavu i zapitamo se šta dovraga s tim čovekom nije u redu. Onako izistinski. Šta mu je? Ima li nekakav zdravstveni problem?

Ne znam ni jedan od kineskih dijalekata, te ne mogu da posvedočim šta je Vučić hteo i da li je baš to poručio u svom poslednjem video uratku. Brine me samo ko mu je tako nešto uopšte predložio, a ko sročio govor. Ako je za čajniz gugl translejt bio zadužen saradnik koji mu je našao podatak o tome da svakih 10 sekundi pogine jedan perač prozora u Americi, onda smo ga naderali. Kao fanu SF-a, uvek mi na pamet padaju najneverovatniji scenariji, te bih i u ovom slučaju pre rekao da je Vučićevo blamiranje režirano iz Pekinga, nakon packi koje je neizostavno dobio.

Nije to bilo tako davno kad je naprednjački vođa, u svom standardnom maniru seoskog đilkoša, provocirao i javno prozivao direktora kineske građevinske firme tražeći od njega da obeća da će izgraditi neku deonicu auto-puta. Bilo je mučno za gledati kako čovek pokušava da zadrži minimum dostojanstva dok ga bukač javno tretira poput krpe Drobnjaka, obraćajući mu se nediplomatski na ti.

Džang (Sjaojuen, direktor kineske kompanje CCCC u Srbiji) je morao da obeća da će do Požege – najteži deo puta kroz našu planinu Jelicu – biti gotov za samo dve godine. Dakle, do Zlatibora za manje od dva sata, Kinezi obećali, oni će to i da ispune. Tako Džang, da vidim nasmejano lice kad obećaš – rekao je predsednik, a preneo N1.

Vučić: Naš brat Džang sad da potvrdi obećanje Ekselencijo, je l’ potvrdio ili nije, ako nije da ga prekinem…

Prevodilac: Uz veliki trud da završimo onako kako je predsednik rekao…

Vučić: Znači, obećao si… Je l’ obećao? Džang, mani politiku, mani politiku, ja pitam do kraja 2021. je l’ gotovo? Nek ti je sa srećom, a i nama s tobom! Hvala! (izvor TVN1).

Samo ga još nije pitao koliko baiđua može da popije, a da radi normalno. U svom bahatom maniru u kojem se novinarima i drugim sagovornicima obraća na „ti“ i bez dužnog poštovanja, iako funkcija predsednika republike to od njega zahteva, Vučić se ovoga puta izgleda preigrao. Siguran sam da jedna svetska velesila poput Kine ne može tek tako da pređe preko ovakvog diplomatskog skandala. To što prosečan naprednjački birač voli čvrstu ruku i podržava bahate siledžije koje ponižavaju sve oko sebe nije nešto što se prihvata sa simpatijama u međunarodnim odnosima.

Iskreno se bojim da bi ovo Vučićevo blamiranje na kineskom moglo biti samo deo nagodbe s Pekingom koju je morao da prihvati. Prvi deo je javan – da na kineskom sroči izvinjenje za svoje ponašanje, a da se to u Srbiji prevede kao najava njegove posete Kini, te uzvratne posete kineskog predsednika Srbiji.

– Tako Alek, da vidimo nasmejano lice kad se izvinjavaš na kineskom – rekao je možda kineski konsultant iza kamere, dok se Vučić preznojavao čitajući tekst napisan ćirilicom.

Drugi deo ovog poniženja, strašniji po nas, mogao bi da predstavlja, štajaznam, povećanje kamate na sve kineske kredite za dodatnih jedan odsto. I još tajnije tajne buduće ugovore? Ili dodatno smanjenje učešća domaćih firmi u poslovima koji se rade iz kineskih kredita? Ili zaštićen položaj kineskih privrednika u Srbiji, milionske subvencije i slobodno korišćenje prljavih tehnologija poput onih koje se smeše Zrenjanincima, te dodatno zaobilaženje ionako netransparentnih procedura i zakona?

Nisu se Kinezi javno očitovali o ovom poniženju njihovog direktora, pomislićete. Naravno da nisu, a i što bi. Ovako u tišini mogu da zavrću i zatežu koliko im volja. I da traže šta god im se ćefne. Kina je u Savetu bezbednosti, Kina nije podržala nezavisnost Kosova, Kina ima pravo veta. To su ti ključni javni faktori ljubavi s NR Kinom. One druge, poput potencijalno koruptivnih skrivenih ugovora, možemo samo da nagađamo.

Kina jeste drevna civilizacija za koju se vezuju brojni izumi koji su promenili i oplemenili čovečanstvo, ali naši političari po pravilu se dive Kini zbog čvrste ruke vlasti, zbog uplitanja države u sve sfere života, te zbog netransparentnosti javnih poslova u kojima se nekolicina uvek omasti dok ostali padaju u dužničko ropstvo. E, taj kineski dijalekat razumeju odlično i naprednjaci, te mi njihovo oduševljenje zbog „saradnje“ s Kinom iz tog ugla uopšte nije čudno.

No, da se vratimo na Prvorođenog. Može on da se blamira koliko god hoće, da pravi budalu od sebe ili da se iživljava nad onima koji mu to dopuštaju, ali ne može to da radi s funkcije predsednika, niti u naše ime. Može u svoja četiri zida. Po mogućstvu u ustanovi zatvorenog tipa. Što se mene tiče, može i u kineskoj ustanovi zatvorenog tipa. A onaj ko dođe posle, moraće da objavi sve tajne ugovore koliko košta da košta. Makar bili napisani i na kineskom.

(Autonomija, foto: Beta)