Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Aleksandar Olenik oštro je večeras kritikovao zalaganje dela opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju za bojkot izbora i optužio ih da im je cilj da spreče donošenje sporazuma sa Kosovom i da tako nastave nacionalističku politiku iz vremena režima Slobodana Miloševića.

“Čuli smo nedavno u medijima od Boška Obradovića da im je jedan od ciljeva da se spreči donošenje sporazuma sa Kosovom. To nije ništa drugo nego nastavak nacionalističke politike iz devedesetih godina prošlog veka”, rekao je Olenik na tribini “Alternativa za bolju budućnost” na kojoj su govorili i predstavnici drugih stranaka iz koalicije Dogovor.

Olenik je ocenio da je svako zagovaranje bojkota izbora s ciljem da se spreči normalizacija odnosa sa Kosovom „duboko štetno“.

Prema njegovim rečima, drugi cilj bojkota je „totalno ekonomsko uništavanje opozicije“, s obzirom da će opozicione partije koje budu bojkotovale izbore ostati bez odborničkih i poslaničkih mesta, a samim tim će izgubiti pravo na finansiranje iz budžeta.

„To znači da bi finansijski mogla da preživi samo jedna opoziciona politička partija, čiji lider ima novca da je finansira do sledećih predsedničkih izbora“, rekao je Olenik.

Ocenio je da postoji opasnost i da bojkot izbora dovede do toga da problemi u Srbiji počnu da se rešavaju na ulici a ne u institucijama, što predstavlja opasnost za stabilnost zemlje.

Podsetio je da opozicija tokom devedesetih godina 20. veka dva puta bojkotovala izbore i da je oba puta zbog toga Srpska radikalna stranka osvojila znatno više mandata nego što bi osvojila da je opozicija izašla na izbore.

„Zahvaljujući tadašnjim nepromišljenim odlukama opozicije, radikali do dana današnjeg zagađuju politički i društveni prostor ove zemlje“, kazao je Aleksandar Olenik.

Prema njegovim rečima, da je Demokratska opozicija Srbije bojkotovala izbore od 24. septembra 2000. godine, nikada se ne bi desio 5. oktobar i Slobodan Milošević bi nastavio da vlada.

On je rekao da je DOS bio heterogena koalicija ali su sve članice bile proevropski orijentisane, dok u Savezu za Srbiju postoji organizovani nacionalistički blok koji je otvoreno protiv EU i protiv demokratije.

Dodao je da mu nije jasno šta opozicija očekuje da će se desiti dan nakon izbora, ukoliko ih bude bojkotovala.

„Šta će se desiti? Desiće se isto što se desilo u Medveđi, gde u lokalnoj skupštini opštine opoziciju predstavljaju radikali i Miša Vacić. Da li zaista neko želi da i Skupština Srbije tako izgleda?“, upitao je Olenik.

On je ocenio da režim Aleksandra Vučića može da se ruši „u tri koraka“, odnosno da se malo po malo razvlašćuje, kroz osvajanje mandata u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i kroz osvajanje vlasti u gradovima i opštinama, kako bi se pripremio teren za predsedničke izbore, na kojima je Vučića moguće pobediti, ako se ispune prva dva koraka.

Olenik se založio za decentralizaciju Srbije i za ustavno definisanu punu autonomiju Vojvodine.

„Bezbednost, odbrana, spoljni poslovi i monetarna politika – to su stvari koje treba da ostanu u nadležnosti centralne vlasti, a sve ostalo treba da bude preneto na nivo pokrajine i lokalnih samouprava“, kazao je Olenik.

Ocenio je da bi oni koji danas čine pokrajinsku vlast „najradije ukinuli Vojvodinu“, ali to neće uraditi jer bi ukidanjem Vojvodine ukinuli i svoje plate, privilegije, službene automobile.

Potpredsednik GDF-a Rade Veljanovski rekao je da je Kosovo faktički nezavisno, jer ga je Miloševićev režim praktično izbacio iz Srbije.

„Dakle, danas nema šta da se izda, nema šta da se preda, to je već urađeno devedesetih godina i to je učinio onaj režim u kojem su bili Vučić, Dačić i njima slični“, kazao je Veljanovski i dodao da je GDF alternativa i Vučićevom režimu i Savezu za Srbiju jer „nema demokratije u nacionalizmu“.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine iz redova Stranke moderne Srbije Ivan Stijepović rekao je da na čelu Pokrajinske vlade sedi „neshvaćeni pesnik“ Igor Mirović, koji je tada kao radikal „Mađarima devedesetih godina nudio sendviče da napuste Srbiju“.

Predsednik Vojvođanskog pokreta iz Temerina Robert Karan rekao je da se taj pokret priprema i za lokalne i za pokrajinske izbore, a izlazak na izbore je najavio i Jasminko Hadžisalihović iz Tolerancije Srbije.

Jene Maglai iz Mađarskog pokreta iz Subotice je rekao da se taj pokret priprema za izlazak na lokalne izbore u tom gradu na severu Vojvodine.

„Vojvodina danas postoji samo formalno, dok suštinski ne postoji, jer je vode oni kojiu svojim srcima i u svojoj duši nose ideologiju Vojislava Šešelja“, ocenio je Maglai i dodao da pokrajinski organi vlasti danas služe samo da bi se „uhlebili partijski džabalebaroši“.

Prema njegovim rečima, Zakon o lokalnim samoupravama se u Srbiji već godinama ne primenjuje, već Vlada Srbije „po sopstvenom nahođenju“ raspodeljuje sredstva.

„Ali, varaju se ako misle da je narod glup. Pokazao je to i nedavni primer iz Mađarske, gde je opozicija uspela da osvoji vlast u nekoliko velikih gradova“, naveo je Maglai, koji je na tribini govorio kao gost.

(Autonomija)