I Srbija i Hrvatska i BiH su ispražnjene. U građevini se sve više poseže za Indijom, Pakistanom, a u turizmu u Hrvatskoj su na pomolu ugovori s Filipincima, kaže Davorko Vidović, savetnik u Hrvatskoj privrednoj komori.

U Hrvatskoj se u poslednjih deset godina radna snaga smanjila za oko 500.000 ljudi, od čega 250.000 prirodnim putem. Na pomolu je drama na koju se nije pravovremeno reagovalo, rekao je Vidović. On ističe da se u ovom trenutku članice Komore, dakle firme, nalaze pred ogromnim izazovima kako doći do radnika koji su im potrebni.

„Resursi su vrlo ograničeni. Kad je reč o Hrvatskoj, imamo velike limite. Ostaje prostor da se kroz veće ulaganje u celoživotno obrazovanje poveća dužina radnog veka kako ljudi ne bi išli prerano s tržišta rada, imamo neke mogućnosti da sistem obrazovanja mlade ranije uključi u svet rada, i imamo veliku grupu osoba s invaliditetom. Sve ostalo Hrvatska će morati da kompenzuje na dva načina: ili uvozom radne snage, a pitanje je i odakle jer se region takođe snažno i brzo prazni, ili će se morati kompenzovati većom nivoom automatizacije, robotizacije i slično“, istakao je on.

Kvote za uvoz stranih radnika podignute su na 65.100 u ovoj godini u Hrvatskoj, uzimajući u obzir i produženje dozvola, što je eksponencijalni rast: pre pet godina je bilo 400 dozvola, sad 65.100. Sad se postavlja pitanje gde naći te ljude.

Hrvatima su sada u opticaju samo dalje destinacije, jer Bosna je ispražnjena, a Srbija se prazni strahovito brzo, i prema procenama, ima gubitak od milion ljudi. Čak i za sezonske poslove, s obzirom na to da su hrvatske plate dva do dva i po puta veće nego u Srbiji, građane Srbije interesuje još jedino posao u recimo u poljoprivredi, branje plodova.

Međutim, za građevinski sektor se sve više poseže za Indijom, Pakistanom, u turizmu su na pomolu i ugovori s Filipincima s obzirom na to da su se oni pokazali kao zemlja i destinacija iz koje dolaze dobri i kvalitetni radnici, baš pogodni za turizam.

„Tako da mislim da će orijentacija biti prema dalekim destinacijama, dalekim zemljama, a što će to značiti za njihovu kulturnu, radnu integraciju, to tek ostaje da se vidi“, rekao je je Vidović, dodajući da se Hrvatska ne priprema, nema migracijsku strategiju, i to je veliki problem.

„Mi nemamo useljeničku politiku, nemamo pojma kako reimigrirati, kako zadržati postojeće radnike, to su sve pitanja i problemi s kojima se ozbiljne zemlje ozbiljno nose. Hrvatska to, nažalost, ne radi već decenijama, Komora na to upozorava“, kaže Vidović, a na pitanje da li je ovakvoj situaciji kumovala i činjenica da se kod nas radnici već decenijama potcenjuju, rekao je da se u ljude premalo ulagalo, te da će se celokupna politika i način na koji funkcionišu poslodavačke strukture morati da menjaju.

„U ovom trenutku je dramatično, imamo slučajeve gde 30 odsto ukupno zaposlenih u nekoj firmi traži sporazumni raskid radnog odnosa i odlaze u inostranstvo, ostavljaju čak i sigurna zaposlenja. Imate situacije da se sezoncima nudi posao na neodređeno vreme i odbijaju ga. Dakle, stvari su se radikalno promenile, a naše zakonodavstvo i politika to ne prepoznaju dovoljno“, istakao je Vidović.

(Novi list / 021)