Privatizaciju u poljoprivrednim preduzećima i zemljoradničkim zadrugama u Vojvodini pratile su brojne kriminalne radnje, tvrde mali akcionari koji su se, protestujući zbog preprodaje zemlje i uskraćivanja njihovih prava, obratili Odboru za predstavke i predloge Skupštine Srbije, a sudeći po izveštajima koji ovom skupštinskom telu stižu iz Republičkog tužilaštva i MUP-a, nisu daleko od istine.

Juče su na ovaj problem na zajedničkoj sednici u Skupštini Vojvodine ukazali pokrajinski i republički Odbor za predstavke i predloge. U pitanju je deset vojvođanskih preduzeća, odnosno zadruga, za koje postoji izveštaj republičkog odbora i Agencije za privatizaciju. Međutim, ti „snimci” se razlikuju. Problemi su evidentirani u „Magliću” iz Maglića, „Vojvođanki” iz Malog Iđoša, „Feketiću” iz Feketića, „Njegošu” iz Lovćenca, Agrokombinatu „Subotica”, „Vojvodini” iz Bačkog Brestovca, „Miletiću” iz Srpskog Miletića, „Zmajevu” iz Zmajeva, „Zobnatici” iz Bačke Topole, a najgora je situacija u „Ratkovu”, čija je kompletna dokumentacija predata Tužilaštvu i MUP-u. Odbor za predstavke i predloge zatražio je dodatne informacije o još 50 zadruga.

– Određene stečajne sudije sa stečajnim upravnicima su privatizovale zadružnu imovinu mimo zakona, koji izričito kaže da se zadruge ne mogu prodavati – kazao je predsednik Odbora za predstavke i predloge Skupštine Srbije Saša Dujović.

Zapravo je tu srž problema, a reč je stotinama hiljada hektara zemljišta.

– Obišli smo 21 zadrugu, trudili se što podrobnije sagledamo sve te probleme pojdinačno. Situacija u selima u kojima su nekada te zadruge bile oslonac razvoja, visoko rangirane u privrednom sistemu zemlje, danas je katastrofalna. Pored ogromnog broja sumnjivih transakcija, privatizacijom nije ostvaren glavni proklamovani cilj: da se unapredi poljoprivredna proizvodnja. Desilo se upravo suprotno. Njive se ne obrađuju, preprodaju se ili izdaju u zakup, broj radnika je drastično smanjen. Elem, nastojali smo da utvrdimo da li su u procesu privatizacije poštovani ugovori i došli smo do sasvim suprotnog zaključka – kazao je Dujović napominjući da pokrajinski i republički odbor samo ukazuju na problem a da je zadatak državnih organa, pre svega Republičkog tužilaštva i policije da se pozabave time.

Kako je rekao, Specijalno tužilaštvo za organozovani kriminal i MUP i jesu aktivno uključeni u posao i uskoro će prava slika privatizacije u nekim vojvođanskim zadrugama i preduzećima izaći na videlo.

– Kako je uopšte bilo moguće da se zadružna zemlja, mimo zakona, najpre privatizuje, a onda i preproda strancima, da bi je oni sada ponovo preprodavali, kao što je to, recimo, slučaj sa 400 hektara u Srpskom Miletiću. Bahatost novih vlasnika vidi se i iz činjenice da se predstavnicima malih akcionara, mada im pripada gotovo 30 odsto kapitala tih zadruga, ne dozvoljava nikakav uvid u poslovanje – ukazao je Dujović.

Predstavnici Agencije za privatizaciju juče su izneli svoje podatke o spornih deset privatizacija u Vojvodini koje smo naveli. Od toga za njih šest Agencija više nije nadležna. Kako je objašnjeno, ako su nove gazde u roku ispunile obaveze po kupoprodajnom ugovoru, Agencija ima obavezu da na oku drži ta preduzeća u naredne dve godine. A u većini ovih slučajeva taj je rok prošao. Tako Agencija više nije nadležna za „Ratkovo”, „Miletić”, „Zmajevo”, „Feketić”… Subotički Agrokombinat je privatizovan po Zakonu o svojinskoj transformaciji, „Vojvođanka” je izbrisana iz registra APR-a, pa ni tu Agencija za privatizaciju nije nadležna, dok će, kako se juče čulo, „Zobnaticu” pratiti još dva meseca.
„Zobnatica” je, recimo, na prvoj aukciji 2008. godine, prodata za 21 milion evra ali je tu privatizaciju Agencija poništila. Druga aukcija je bila u decembru 2010. godine, kada se pojavio samo jedan kupac – „Nju kompani” čiji je direktor Andrija Raičević i kupio je za nepuna dva miliona evra. Prema tvrdnjama malih akcionara, a navedene su u izveštaju Odbora za predstavke i predloge, A.D. „Zobnatica” u poslednje tri godine posluje sa gubitkom od 150 miliona dinara, dok su potraživanja zaposlenih, sadašnjih i bivših, oko 120 miliona dinara.
To je, samo jedan od loših primera nakaradnih i sumnjivih privatizacija.

„Ratkovo” DPP na aukciji je 2003. godine kupio Borisav Ilić iz Odžaka. Vrednost društvenog kapitala za prodaju bila je 2,1 milion evras, a kupac je kupio za 432.569 evra.
Sadašnja struktura kapitala je takva da u njoj „Novi agrar” iz Osijeka učestvuje sa 96 posto ili 10 miliona evra, a „Alfa žito” iz Odžaka sa oko četiri odsto ili 398.842 evra. Zahtev malih akcionara je poništenje privatizacije odmah po vraćanju zadružne imovine.

(Dnevnik)