Skupština Srbije trebalo bi danas da usvoji zakone o javnoj svojini i restituciji, što je uslov da Srbija dobije status kandidata za EU. Poslanici vojvođanske skupštine nisu imali prilike da se izjasne o amandmanima na ovaj „svojinski zakon“.

Kompletna redakcija beogradskog lista „Danas“, što valjda podrazumeva i vojvođanske dopisnike, koji će na terenu morati da odgovaraju na kvalifikacije sročene u Beogradu, 22. septembra potpisuje komentar pod naslovom „Muke vojvođanske“ u kome se dohvatila deset dana bajatog dogovora premijera Mirka Cvetkovića i Bojana Pajtića o svojinskom zakonu. Tog dana za komentar su se nudile vesti da Kfor traži susret sa političkim predstavnicima Srba, da incident sa Konuzinom može imati posledice, da nekoliko hiljada Albanaca protestuje u Preševu, da Tadiću neće biti laki razgovori o Kosovu, da se Jahjaga srela sa Klintonom i Olbrajtovom, da pobuna JSO otkriva naručioce ubistva premijera Đinđića, da je Vlada znala sve o nabavci vakcina, da je zabranjena najveća neonacistička grupa u Nemačkoj, da počinje probna proizvodnja veš mašina u „Gorenju“ u Zaječaru, da je Vlada nudila Jat Azerbejdžanu, da je izvoz Srbije u Nemačku povećan za 28 odsto i da je MMF objavio prognozu privrednog rasta Srbije…

Vojvodina plus minus Srbija

Komentarišući „borbu za vojvođansku imovinu“ i saznanje predsednika LSV Nenada Čanka da 80 godina niko nije ulagao u vojvođanske železnice, autor komentara pita: „Šta ćemo s periodom 1974 – 1989, s punih 15 godina autonomaške uprave, kada je APV imala status maltene federalne jedinice? Zašto tada vojvođanske pruge nisu građene? Šta ih je tada kočilo?… Za život građana mnogo je važnije šta ko s vlašću koju ima zapravo čini“, uključili su se beogradski novinari u vojvođansku izbornu kampanju.

Komentatora „Danasa“ je nadahnula izjava portparola Pokrajinskog odbora DSS-a Milenka Jovanova koju je objavio „Pečat“, glasilo podzemne, Miloševićeve Srbije: „Pokrajinska vlast u slučaju Zakona o javnoj svojini nastoji da ugrabi što više imovine, uz poruku da što je Vojvodina manje Srbija, to će se u njoj bolje živeti… Zato se i ova borba oko imovine ne vodi da bi građanima bilo bolje, nego da bi se otvorilo još mogućnosti za korupciju i lično bogaćenje predstavnika stranaka u pokrajinskoj vlasti“.

Autonomaši jošte živi

Pogrde „autonomaši“ („Večernje novosti“, 13. novembar 2009) ne libi se ni onda ni sada Ivica Dačić, čovek koliko Miloševićev toliko i Tadićev.

U avgustu se saznalo da Beograd ove godine u pokrajinski budžet nije prebacio ni dinar za kapitalne investicije. Prema računici pokrajinske administracije, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine trebalo je da od 2007. godine dobije oko 102 milijarde dinara. Međutim do vojvođanske kase stiglo je 37 milijardi.

U julu 2003. je Ministarstvo finansija Srbije dugovalo opštinama u Vojvodini oko 140 miliona dinara od privatizacije preduzeća sa teritorija tih opština. Tada se saznalo i da Direkcija za puteve Srbije ne poštuje ugovor o obnovi puteva u vojvođanskim opštinama, pa se drumovi oru sa zakašnjenjem.

Prema ovogodišnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći izvoznik iz Srbije je Vojvodina – 35,8 odsto izvoza zemlje, dok je najveći uvoznik Beogradski region – 45,2 odsto.

Ako me ujutru vide da hodam po vodi, posle podne će naslov u novinama glasiti: „Predsednik ne ume da pliva“, kazao je 36. američki predsednik Lindon Džonson.

Kada je objavljeno da su se Pajtić i Cvetković dogovorili da će se Srbija i Vojvodina dogovoriti o Predlogu zakona o javnoj svojini, pod naslovom „Nepravda i decibeli“, čitava se redakcija i 12. septembra saglasila da „Nije Vojvodina naša jedina hranilica. Sem kod kukuruza i delimično pšenice, svim ostalim što imamo na stolu, Srbiju hrane i ostali njeni delovi… Procenat privatizacija koje su u Vojvodini propale glavobolan je. Ma neće biti da pokrajinske i lokalne vlasti i njihovi finansijeri nisu imali nikakvog uticaja na tu katastrofu… Da li je produktivno i ekonomski poželjno da se poslovna banka „sa dosijeom“ prekomanduje u razvojnu banku cele Pokrajine?“

Simptom „glavobolan“ pretposlednji put je lečen u nastavku feljtona „Magična moć Drage“ u „Večernjim novostima“ 2006. kad „Milan (Obrenović četvrti) u hotelskoj sobi, u Bijonu – prevrće se, baca po krevetu. Leži glavobolan, nemiran, na dvosedu i brine kako će ga Natalija u svojoj vili primiti“.

Korijenje za probavu

„Ako treba ješćemo i korijenje“ odgovorio je 1992. Branko Kostić iz poslednjeg Predsedništva SFRJ na konstataciju uvodničara „Danasa“ 2011. da „Srbiju hrane i ostali njeni delovi“. Romantičari odguslali: Kostić u a-duru, „Danas“ u a-molu.

Razvojna banka Vojvodine je bivša Metals banka. Narodna banka Srbije je 2008. godine uvela prinudnu upravu u Metals banku zbog nelikvidnosti. Likvidnost je „pogoršana kad se banka našla pod korektivnim merama centralne banke“.

U Srbiji je poništeno 636 ugovora o privatizaciji, od toga 210 u Vojvodini. U junu je EU zatražila ispitivanje privatizacije 20 preduzeća među kojima su Nacionalna štedionica, Luka Beograd, Mobtel, C market, Srbolek (Beograd), Jugoremedija (Zrenjanin) a ostalo su firme nizvodno od Beograda.

„Danas“ je dobitnik nagrade „Pionir slobodnih medija“ Međunarodnog instituta za štampu. Bilo je to već davne 2002. „Danas“ je dobitnik nagrade za slobodu štampe austrijskog pres kluba Konkordia 2007. jer borbu „za nezavisnost i slobodu štampe vodi od osnivanja 1997“. Te 1997. godine je kloniran prvi sisar na svetu, ovca Doli. Uginula je posle šest godina upravo od kloniranja. Bila je starmala i predebela.

„Ako ne čitate novine, neinformisani ste. Ako ih čitate, pogrešno ste informisani“, rekao je u istom austrijskom klubu 1897. šaljivdžija Mark Tven.