Savet Regulatornog tela za elektronske medije, posle dve javne rasprave na kojima su zainteresovani predlagali različita rešenja, objavio je konačnu verziju Pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje.

U Pravilniku je ipak ostalo pravilo da javni servisi mogu da političkim partijama u kampanji posvete vreme po njihovom značaju, a ne svima podjednako kao do sada.

Predstavnici nevladinog sektora su ranije ocenili da takvim pravilnikom REM kreira predizborne uslove koji su još lošiji od postojećih, kada su sve partije imale isto vreme na raspolaganju u informativnom programu RTS-a i RTV-a.

Pored objašnjenja pojmova kampanje, u Pravilniku piše da predizborni program čini informisanje o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata koji se emituje bez novčane ili druge naknade, kao redovna novinarska aktivnost u okviru informativnog programa ili posebne emisije isključivo posvećene predizbornoj kampanji.

Cilj je izveštavanje o predizbornim radnjama podnosilaca izbornih lista ili kandidata, idejama i mišljenjem koje su izneli tokom kampanje ili da bi se, u vidu intervjua ili diskusije u javnom sučeljavanju, raspravila određena pitanja nastala u vezi s njihovim aktivnostima, idejama i mišljenjem.

S druge strane, političko oglašavanje je javno saopštenje emitovano u vidu oglasne poruke, u zamenu za novčanu ili drugu naknadu.

Javni medijski servisi „Radio-televizija Srbije“ i „Radio-televizija Vojvodine“ obavezni su da predizborni program jasno odvoje od drugog programa najavnom i odjavnom špicom.

Predizborni program se ne sme emitovati najmanje deset minuta pre ili posle emisije za decu, a politički oglasi ne smeju biti u istom bloku sa ostalim reklamama.

Propisana je i zabrana prikrivenog reklamiranja.

Ali, javni medijski servis može u informativnim emisijama, izvan programa koji se odnosi na predizbornu kampanju, izveštavati o aktuelnim zbivanjima i aktivnostima državnih organa i funkcionera, uz vođenje računa da izveštavanje ne sadrži posebno promotivno upućivanje na kandidate sa izbornih lista ili njihove aktivnosti.

Kandidat ne sme tokom predizborne kampanje da se pojavljuje u programu javnog medijskog servisa kao voditelj, spiker, prezenter, reporter, novinar ili u drugom sličnom svojstvu.

Kontroverzni Član 5, o kojem je bilo najviše rasprave i kritike, ipak je ostao u Pravilniku, a propisuje da je javni servis dužan da obezbedi zastupljenost kandidata u programu bez diskriminacije, „imajući u vidu značaj političkih stranaka i kandidata, odnosno značaj događaja u kojima oni učestvuju“.

Time je uređivačkom timu ipak ostavljeno da sam proceni koja politička ličnost ili partija ima koliki značaj, i samim tim koliko vremena će im u programu biti posvećeno.

Skoro sve nevladine organizacije u javnim raspravama ukazale su da se time kandidati opozicije ili nove stranke stavljaju u nepovoljniji položaj.

Na kraju, javni medijski servis podatke o toku i rezultatima izbora može označiti kao zvanične samo ako ih je saopštio nadležni organ javne vlasti, dok podaci nekog drugog lica moraju biti označeni kao nezvanični.

Pre zatvaranja svih biračkih mesta na dan glasanja zabranjeno je objavljivanje rezultata anketa sprovedenih prilikom izlaska birača sa birališta u kojima bi se pokazalo kako su birači glasali, piše u novom Pravilniku.

(Beta)