Zamislite da je Makron izjavio kako neće popustiti pred zahtevima demonstranata – čak i da ih je 5 miliona. Pa, to je nemoguće ni zamisliti… Ali to su Francuska i njeni uvek revolucionarno-ratoborni građani, i to je tako još od slavne 1789. i pada Bastilje, koja je simbolično predstavljala ondašnji rojalistički režim. Kažu, kada su revolucionari osvojili Bastilju, tamo su pronašli samo Markiza de Sada i još nekolicinu zatvorenika, ali dobro, čuvenoj tamnici&tvrđavi se u zube ne gleda – tih dana možda nije bila raspoložena za nove zatvorenike.

Videli smo da je francuski predsednik Makron popustio pred zahtevima demonstranata i odustao od novih poreskih nameta na benzin, a bogami je pristao i na neke nove zahteve tzv. žutih prsluka, što samo dokazuje da sa demonstrantima nema zezanja. A kod nas? Pa imali ste prilike da vidite&čujete kako je predsednik AV opisao demonstracije u Beogradu: gluposti opozicije, ljudi u prolazu i šetnji – a da stanu, bilo bi ih mnogo manje, jer šetajući pružaju iluziju o većoj brojnosti nego što to relno jeste, nasilnici, lažovi i sl… Više je AV potrošio vremena braneći “novinarku” Barbaru koja se, jadna, silno ugruvala svojim nesrećnim izveštavanjem za partijsku televizuju Studio B nego što se bavio spaljivanjem kuće novinara iz Grocke Milana Jovanovića. Nakon njenog amatersko-partijsko-tragikomičnog izveštavanja sa demonstracija i kasnijih komentara po društvenim mrežama tipa “seti se Barbara” – AV je odlučio da mora da “zaštiti” novinarsku profesiju, kao i mladu novinarku, pa je i za “napad” na Barbaru optužio opozciju i njene malobrojne ali agresivne botove i provokatore, pozivajući mladu novinarku da “izdrži” i da se ne da opozicionim kulovima, istovremeno lamentirajući nad tvrdo-bezdušnim opozicionim srcem Srbije koje ne bije za svoj narod već za tamo ko zna čije interese. Ali je ipak predsednik AV “poentirao”, na kraju svog sololokvija i “lamentom nad ugroženom strukom i mladošću”, tako što je pozvao opoziciju na izbore i poručio joj: ako hoćete izbore, daćemo vam izbore već na proleće…

Ovom pozivu na izbore priključila se i predsednica skupštine Maja Gojković, koja je izjavila da većina u SNS želi izbore i da im je dosta opozicionog “vršljanja” po Skupštini – da se to lepo očisti i da posle izbora, ako bog da, ostanemo sami i jedini, a opozicija neka se preseli u neku drugu državu, ako joj je baš stalo do političke delatnosti. Eto, dragi moji sugrađani, kako se može zaključiti iz izjava predsednice Skupštine i predsednika Srbije, vas ovde niko ništa ne pita, jer je u vašem “interesu” da o svemu odlučuju partijski organi SNS-a sa AV-om na čelu. Vaše je građansko pravo da na buduće izbore izađete i glasate za SNS i njihove satelitske prijatelje, i tako kaznite, jednom za uvek, opoziciono delovanje raznih štetnih faktora po državu i društvo.

Da SNS-ovskoj bratiji nije uopšte stalo do glasa građana, svedoči nam i slučaj ostrakizma referenduma iz Statuta grada Zrenjenina. Naime, novim predlogom izmena Statuta grada izbačena je odredba po kojoj je vlast dužna da pita građane o promeni naziva grada – a gradskoj vlasti je stalo više od svega, pa više i od konačnog puštanja u rad novoizgrađene fabrike vode, da se Zrenjanin preimenuje u Petrovgrad. Ali, građani ne razumeju ovu žarku potrebu vlasti i nisu na nivou zadatka, to jeste podrške lokalnoj inicijativi o promeni imena grada. Međutim, nisu građani dorasli lukavoj i iskusnoj SNS-ovskoj družbi koja je potajno, iza leđa i znanja građana, odlučila da, bez obaveštavanja javnosti, promeni Statut i tako sebi skloni poslednju prepreku – glas građana ili referendum. Dali su nam nekih nedelju dana da se izjasnimo o novom predlogu i to smo pak saznali kada su Zrenjaninski socijalni forum, i još neki aktivisti dobre volje, objavili šta građanima Zrenjanina sprema SNS-ovska vlast. Eto, tako je trebalo da se jednog dana samo probudimo sa novim imenom grada, a da o tome nismo ništa znali… I to je matrica delovanja SNS-ovske klike, koja je umislila sebi da je iznad građana, iznad zakona i iznad svih pravila i normi koji regulišu kako bi vlast trebalo da se ponaša.

Ovo iživljavanje izvršne vlasti, koja je uveliko već preuzela i ostale delove – zakonodavnu i sudsku vlast, zadobija već groteskne forme koje slute da je AV sa svojim pulenima ušao u nadrealnu fazu i da želi svoje bolesno-sujetne fantazije predstaviti nam kao jedinu, pravu realnost, a da se baš zdao da nas ubedi u svoj “novi poredak”, svedoči nam i povećan broj njegovih medijskih nastupa, kojih je i ovako bezobrazno previše.

I šta nam preostaje da uradimo kada vlast uporno odbija da nas pita za mišljenje i kada nas se seti samo na izborima. Pa ništa, moraćemo da izađemo na ulice i nema druge. Podsetimo vlast da se i mi nešto pitamo, a i objasnimo im da smo mi, građani, danas njima najjača i najveća opozicija, kao i da rado pristajemo na izbore na kojima ćemo vas oduvati kao košava smeće sa atara. Samo morate prvo da pristanete na fer izbore na kojima neće biti muljanja i duplih aršina – jedni za nas a drugi za opoziciju. Mora se i naš glas čuti na medijima kako bi jasno iskazali svoj stav i kako bi se odbranili od laži koje šire režimski poslušnici… I to tražimo ne zbog Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića ili već na koga se stalno pozivate, predsedniče AV-e, kada govorite o opoziciji… Ne, to tražimo zbog nas, građana, čiji glas više ne možete da utišate ili prečujete… A na proleće, ako nas ne poslušate i nastavite da nas gazite, čućete oluju…

(Autonomija)