U sredu je počelo suđenje 14-orici optuženih za ubistvo Brisa Tatona, navijača francuskog fudbalskog kluba Tuluz u centru Beograda, septembra 2009. Tatona su huligani, ohrabreni bejzbol palicama, šipkama i bakljama izvukli iz kafića, tukli i bacili sa šest metara visine. U kafiću se neprestano Dan točenog piva dešava uz „Ljubav je u vazduhu“ Toma Džonsa. U deset aprilskih dana 2010. Beograd je ogrezao u nasilju – nasilje je postalo osnova gradskog identiteta. „April u Beogradu/ jedno prošlo doba“, pevali su Zdravko Čolić i Kornelije Kovač još 1976.

BEZ VOZNOG REDA: U inat klupskim i kamerama MUP-a na najvećem stadionu Srbije, neko je 14. aprila posle tuče navijača istog kluba napustio stadion, i s pištoljem, pored policije i redara, vratio se na stadion. Pucao je na I. V. (21), navijača Crvene zvezde za vreme utakmice s OFK Beogradom. Protiv ranjenog I. V. postoji osam krivičnih prijava, od kojih je jedna zbog droge, a ostale zbog nasilja. Jedan vođa njegove grupe navijača osuđen je na dve godine zatvora zbog ilegalnog oružja, a drugi je član skupštine kluba Crvena zvezda, ima nekoliko krivičnih prijava, a nijednu pravosnažnu presudu.

Tužilaštvo od oktobra 2009. traži da Ustavni sud Srbije zabrani ovu i još 13 beogradskih navijačkih grupa. Među njima nisu navijači beogradskog FK Balkan Bukovica, koji su slomili ruku i povredili glavu vozaču na koga su naleteli izvan pešačkog prelaza, oni koji su na stadionu Partizana pogodili fotoreportera bakljom u glavu, ni fudbalerka iz Smedereva koja je dva puta udarila pesnicom u glavu ženu, sudiju na utakmici. Pre toga su se sa klupe čuli ženski glasovi: „Ajde da bijemo sudiju“.

Ni Dunav ni Sava nisu razvodnili beogradsko nasilje.

Izvan uzgajališta zdravog duha u zdravom telu Vojvođanin Igor N. (22) je bežeći iz vojske u dva dana počinio pet raznovrsnih krivičnih dela; Zaječarac je nožem tri puta u jetru i srce udario čoveka 15 godina starijeg, a otac i sin su u kafiću u Ugrinovcima ubili 26. godišnjaka s kojim se mlađi ubica dan ranije posvađao. Bez razloga je pretučen vozač beogradskog autobusa na liniji 35, a braća su tukla vozača autobusa na liniji 20 jer se autobus pokvario. Šestorica mladića su između 21 i 22 sata tukla beogradskog taksistu u širem centru grada i oštetila mu automobil.

Petorica huligana, od kojih je jedan bio naoružan pištoljem, u stanici Ripanj zaustavili su voz za Lapovo, prebili petoro putnika, dvojicu železničara, demolirali vagon, te ukrali dokumenta i prtljag putnicima. Maskirani su ljude tukli šipkama i lancima. Iste noći kamenovan je putnički voz na stanici u Novoj Pazovi.

Osokolio ih je Velimir Ilić, lider Nove Srbije, koji je naoružan poslaničkim imunitetom pretio Jeleni Trivan, poslanici Demokratske stranke tokom i nakon TV emisije Upitnik, rekavši da ju je „štedeo jer je žgoljava i zakržljala“; „da će je svaki dan proganjati“; „od života joj napraviti pakao jer nikada neće imati mira od njega“. Vikao je da je Jelena Trivan „zmija, osa i nakaza“. Kako je nagoveštavao fizički napad, poslanik G17 plus Vlajko Senić otpratio je Trivan iz zgrade državne TV, dok je Ilić u pratnji telohranitelja mlatarao oko poslanice DS. Upitnik je najgledanija debatna emisija na televizijama Srbije. Ilić je tri dana ranije na ulici vređao ministra odbrane Dragana Šutanovca, takođe iz DS.

ZOOSADIZAM: Građanin Dejan Stojadinović 7. aprila brzopotezno je osuđen na dve godine zatvora jer je 5. februara u centru Beograda udario Ilića. Stojadinovića su od linča Ilićevih pristalica spasili policajci, od kojih je jednom povređena glava i šaka.

Ilić, koji je naoružan pištoljem žaliće se da je presuda Stojadinoviću preblaga.

Ilić je napadao novinare iz rodnog Čačka, Beograda, Leskovca i Novog Sada, kao „kopilad koja može da mu popuši k….“; koalicione kolege oslovljavao je s „komunističko smeće, beogradsko đubre, bolesno kopile“. Na putu od gradonačelnika, saveznog i republičkog poslanika i dvostrukog ministra Vojislava Koštunice, koji je govorio da mu je legalizam najveća karakterna osobina, tužilaštvo Ilića nije ometalo, a povređeni su ćutali.

Labudovu pesmu blagoj strani Srbije otpevala su ona dva labuda ubijena pored zrenjaninskog rezervata u kojem živi više od 240 vrsta ptica.

Na ptičarku Albu pucano je iz vazdušne puške u beogradskom naselju Resnik. Metak je ostao u kičmi i Alba će biti nepokretna. Ipak, prošla je bolje nego pas u beogradskoj Borči, koji je ubijen pored osnovne škole, takođe iz vazdušne puške. Rotvajlera Raufa u podne je nožem ubio 65. godišnjak. Pas je čuvao šljunkaru, a napadnut je dok je bio sa čovekom koji brine o njemu.

Izmasakrirani jednogodišnji mešanac više od nedelju dana cvileo je na parkingu u beogradskom naselju Medaković. Zlotvori su najboljem čovekovom prijatelju sekirom odsekli sve četiri šape. Spasioci su umiljatu kuju prozvali Mila.

Beograd je i dalje glavni evropski grad s najvećim brojem napuštenih životinja.

ŽIVOTINJSKA MAFIJA: U aprilu 2005. glumica Brižit Bardo, koja finansira zaštitu životinja, zamolila je predsednika Srbije Borisa Tadića da zaustavi masakr životinja koje lutaju Srbijom. Nakon toga su uvedene kazne za zlostavljanje životinja: maksimalno šest meseci zatvora i 3.000 eura. Samo jedan je kažnjen sa tri meseca zatvora jer je otrovao komšijskog psa, zatim ubio iz lovačke puške, a potom vukao ulicama. Desetak psihopata sa sadističkim profilom kažnjeni su novčano. Svedoci neće da ih prepoznaju.

Prema međunarodnim statistikama, partner 71 odsto žena koje su potražile „sigurnu kuću“ ranio je ili ubio jedno ili više njihovih ljubimaca; 32 odsto tih žena izjavilo je da su njihova deca uradila isto. FBI je utvrdio da okrutnost prema životinjama vodi do serijskih ubica i silovatelja koji ljude i druga živa bića doživljavaju kao predmete. Osobe koje u ratu ubijaju ljude, u mirno vreme iživljavaju se nad životinjama.

Srbijom pored „obične“ i narkomafije haraju naftna, duvanska, advokatska, stečajna, direktorska, drumska, auto, carinska, saobraćajna, đubretarska, vojna, prosvetna, pilićarska, golubarska, fudbalska, SMS, pa čak i GSP (Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd – opaska autorke) mafija!

U pilićarsku i golubarsku nije uključena mafija „divljih ptica“ koja izvozi prepelice i grlice na italijanske trpeze. Krajem marta joj se pridružila „životinjska mafija“, kada su u Zaječaru šinteri u kaveze s izgladnelim i žednim psima-lutalicama bacali žive mačke. Zatim su, kako bi iskorenjivanje besnila u zaječarskoj opštini bilo oglednije, poubijali pse. Posle pasa pobijene su lisice. Dve nedelje pre toga, EU je poklonila Srbiji šest miliona eura za vakcinaciju protiv besnila.

U TV seriji Farma, koju na ružičastom ekranu gleda 6,566.429 stanovnika Srbije, Zorica Brunclik, folk pevačica koja je bila kandidatkinja za ministarku kulture Srbije iz prostorija Jugoslovenske udružene levice prikazala je svoju maltešku pudlu Leonu ofarbanu u roze, kako bi se boja kujinog krzna uskladila s njenom kosom i ekranom. Od početka nije bilo jasno ko treba na koga da liči, jer su njene najpopularnije pesme bile: „Ništa lepše od naše seljanke“, „Ova moja maramica rozna“ i „Tako je kod Srba“. Pre toga je farmerica i starleta Olja Crnogorac ofarbala šapice svoje, takođe bele pudlice u roze, po šnitu kojim su Miline unakažene.

(Monitor)