Skip to main content

Održana tribina “Duh palanke i fašizacija društva” u Pančevu

Autonomija 09. nov 2021.
3 min čitanja

Na tribini “Duh palanke i fašizacija društva” održanoj danas, 9. novembra, u Pančevu, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, u javnom razgovoru učestvovali su govornici koji su ovu temu istakli kao važnu, kako u istorijskom, tako i u savremenom političko-društvenom kontekstu.

Imajući u vidu da je iza nas niz izuzetno teških godina na globalnom a naročito na lokalnom nivou, na tribini je, između ostalog, bilo reči o tome šta se (ni)je promenilo u poslednjih nekoliko godina i zašto je sve važnije govoriti o temi fašizma i fašizacije društva.

Tribina je održana u Pančevu u Sinhro hub-u u organizaciji Pokreta Novi optimizam i Građanskih inicijativa.

Naziv tribine, koja u organizaciji Novog optimizma postoji od 2012. (sa pauzom od poslednje dve godine), odnosi se na knjigu Radomira Konstantinovića iz 1969. “Filosofija palanke”.

Reditelj Goran Marković osvrnuo se na sadržaj knjige, koristeći je kao paralelu pomoću koje se može razumeti situacija u kojoj se kao društvo danas nalazimo. Istakao je Konstantinovićevu neverovatnu analitičnost da vidi kuda se krećemo.

Marković je rekao: “osuđeni smo na zatvorene krugove jer smo osuđeni na palanku kao duh, a ne kao fizičko stanje, kao što opisuje Konstantinović u svojoj knjizi. U tom stanju ljudi se osećaju svojevoljno zatvoreni. Unutar palanačkog kruga ne postoji priznavanje sveta oko sebe, ne priznaju se promene, napredak, drugačije viđenje sveta. Palanka je zatvoreni sistem i iz svog benignog stanja prelazi u političko stanje koje, na kraju, prelazi u fašizam.”

“Za fašizam je važna mržnja. Frojd ističe nacizam malih razlika kao osnovu šovinizma. A kako se rađa šovinizam? Tako što imamo problem, i prepoznamo isti model u nekome ko je sličan nama, i njega proglasimo krivcem za sve. Pošto nismo u stanju da analiziramo sopstveni svet, nalazimo dvojnika i njega optužimo za sve. To je slučaj sa nama i Hrvatima. Ta mržnja je nužno potrebna u okviru jedne palanke jer podiže barikadu oko nje. Da bismo održali duh palanke moramo biti u opsadi, moramo imati krvne neprijatelje”, rekao je reditelj.

Nenad Živković, novinar iz Pančeva, moderator razgovora, skrenuo je pažnju na incident koji se odigrao neposredno pre početka tribine. Naime, dve aktivistkinje, Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su napadnute jer su jajima gađale mural Ratka Mladića. Apsurdnost situacije je u tome što je napadu na aktivistkinje prethodila najava Inicijative mladih za ljudska prava da će mural prekrečiti, ali ih Ministarstvo unutrašnjih poslova u tome sprečilo zabranivši najavljeni skup. Mural osuđenog haškog zatvorenika Ratka Mladića već par dana čuva policija od građana koji su pokušali da ga prekreče crvenom bojom.

Živković je, osvrnuvši se na pomenuti incident, postavio pitanje da li se sada nalazimo u trenutku kada se zločini prihvataju kao nešto normalno, a osuđuju se oni koji osuđuju zločine.

Na pitanje je odgovorila istoričarka Olga Manojlović Pintar: “Jugoslavija, koja je imala jasno definisani istorijski diskurs, i koja je nestala u seriji ratova, uslovila je način interpretacije prošlosti. Današnja politička elita slika je onih koji su ratove započeli, koji su ih vodili, i od njih na kraju profitirali. Niko od njih u našoj javnosti nije reprezentovan kao negativni “drugi” od kog se treba distancirati. To je problem našeg društva”.

“Ovde vlada strah. Osim jaja i crvene boje niko nije pokušao da ukloni mural Ratka Mladića. To objašnjava strah u ljudima. Ne žele da budu osuđeni jer su iskazali svoj bes. Naprotiv, drugi deo društva nema problem da taj mural postoji. Mi imamo društvo koje je zločin proglasilo pravilnom borbom za svoj narod”, zaključila je Olga.

Janja Beč Neumann, sociološkinja i istraživačica genocida, u svom izlaganju napravila je poređenja između fašističke Nemačke i Srbije. “Svaki fašizam traži žrtvu – žrtveno jagnje. Ranije, u Nemačkoj, to su bili Jevreji. Ovde kod nas postoji target grupa, a to su slabi i nemoćni. Ovde fašizam ima žestoke oblike jer je već utreniran tokom ratova devedesetih”.

“Ljudi koji su učestvovali u genocidu zovu se arhitektama genocida. Osmišljavali su i manipulisali su ljudima strahom i mržnjom – ti ljudi su u ovoj državi na vlasti” istakla je Janja.

Sociološkinja je napravila poređenje između demokratskog i fašističkog uma. Demokratski um je takav da događaje oko sebe vidi u kompleksnosti i ne simplifikuje ih; preuzima odgovornost i u stanju je da vidi da je donešena pogrešna odluka; ima sposobnost “voljenja života”. Fašistički um je rigidan i simplifikuje; ne preuzima odgovornost za počinjeno je rne priznaje pravo na grešku; u biti je nekrofilan – gaji ljubav prema smrti i obožava mučeništvo.

Na pitanje Nenada Živkovića kako se neki istorijski događaji koriste za dnevno političke i sporne namere odgovorio je istoričar Srđan Milošević: “fašizacija je i u uspostavljanju toga da je moguć samo jedan interprtetavni okvir, ili da je moguć samo jedan identitet. Nacionalna mitska interpretacija prošlosti i budućnosti kod nas se zasniva na srednjem veku, što nije nelegitimno. Ali, kada je svaka druga interpretacija nelegitimna, onda govorimo o duhu palanke i fašizaciji”.

(Danas, Foto: Novi optimizam)