Pretposlednja u regionalnom redu čekanja za Evropsku uniju, Srbija u martu očekuje potpitanja Brisela na osnovu beogradskih odgovora na upitnik Evropske komisije o reformama i uslovima za članstvo Srbije u Uniji.
Domaći zadatak – odgovori na 2.483 izdiktiranih pitanja – teži deset kilograma. Zadatak je završen za 45 radnih dana. Sledeći kvalifikacioni ispit za Srbiju je ispunjavanje obaveza iz akcionog plana o roku koji je Beograd sam sebi postavio – od blanko ostavki poslanika do vraćanja imovine naslednicima, a treći je odobrovoljiti svaku članicu EU ponaosob da na decembarskom sastanku Evropskog saveta glasa da Srbija postane EU kandidat.
Od 23 službena jezika EU, Komisija za hartije od vrednosti Srbije je izabrala da u engleskoj verziji odgovora na upitnik svoju organizacionu šemu predstavi srpskim ćirilićnim pismom.
Srbija je samu sebe podelila na pet statističkih regiona, među kojima je i Kosovo ali su podaci iz odgovora na hiljade pitanja samo za užu Srbiju, bez Kosova.

Solomonska granica

Neukrotiva dilema “I Kosovo i EU”, razrešena je solomonski u prepisci Brisela i Beograda – linija razdvajanja Srbije i Kosova je “administrativna linija”, a oni koji iz Kosova ulaze u Srbiju su “stranci”.
Prema odgovorima u upitniku, Srbija je država starih, bolešljivih, u kojoj je svaki deseti čovek ispod granice siromaštva. Ona je domovina „večitih studenata“, armije nezaposlenih, brigada alkoholisanih, kolonija vlasnika mobilnih telefona, prenatrpanih zatvora i do zuba naoružanih ljudskih bića.
Prema saznanjima istraživača, 33,6 odsto odraslih stanovnika Srbije puši, 18,3 odsto je gojazno, čak 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno pije. Više od 46,5 odraslih stanovnika ima povišen krvni pritisak – u zapadnom svetu trećina, a svaki peti stanovnik Srbije ne vodi računa o zdravlju kad jede. Sveže voće svakodnevno konzumira 44 odsto stanovnika – bogati i najbogatiji.

Naoružani i vremešni

Više od 1.250.000 ljudi, odnosno 17 odsto je starije od 65 godina. To svrstava Srbiju među najstarije evropske zemlje. Stopa prirodnog priraštaja je -4,6 promila, što je za promil više od najniže rangiranih članica EU, Bugarske i Letonije. Samo u osam od 165 gradova i opština broj stanovnika Srbije raste prirodnim priraštajem.
Broj “lišenih slobode“ je 11.500, a kazneno-popravni kapaciteti su za 6.500 ljudi.
U Srbiji je registrovano 1.189.522 komada oružja. Od toga 1.144.863 komada, uglavnom revolvera poseduju punoletni i zdravstveno ispravni građani, koji su ga nabavili za spoljnu upotrebu, ali često oružje koriste za kućne potrebe. Ova cifra opstaje i nakon uništenja više od 85.000 komada nezakonitog oružja od 2003.
Od 7,4 miliona stanovnika Srbije bez Kosova, 1,2 miliona nema kupatilo, a 1,5 miliona ni nužnik. Gotovo 300.000 sunarodnika ponosnih na Nikolu Teslu živi bez struje, pola miliona bez vode za piće, a gotovo milion nema kanalizaciju. Zato 41 odsto njih ima fiksni, a 132 odsto mobilni telefon.
U Srbiji živi oko milion ljudi uzrasta od 18 do 25 godina, a tek svaki šesti radi. Do fakultetske diplome o roku stigne dvadesetak odsto upisanih studenata. Sa njom na birou za zapošljavanje provedu između pet i deset meseci ili radni vek, jer nikada ne nađu posao u struci.
Ali, od 69 zaposlenih u Republičkoj radiodifuznoj agenciji samo jedan je magistar nauka, a polovina ima srednju stručnu spremu.

Ko je kome dužan?

U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) 21 odsto zaposlenih su žene, ministarki je 18,5 odsto, a od 2.400 sudija 1.700 su žene.
Na pitanje iz centrale EU koju nastanjuje 159 nacionalnih manjina: “Molimo vas da odgovorite koliki je procenat ljudi iz etničkih manjina zaposlen u policiji”, odgovor glasi: “Zaposleni u MUP-u nisu dužni da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti. Na osnovu podataka dobijenih od onih koji su se dobrovoljno izjasnili, 9,2 odsto zaposlenih u MUP-u su pripadnici nacionalnih manjina”.
U zemlji ima više od 17 odsto ljudi koji pripadaju manjinskim nacijama.
U Vojvodini su 65 odsto (65,01) državnih službenika Srbi – u zagradama je procentualno učešće ovih nacionalnosti u vojvođanskom stanovništvu prema popisu stanovništva 2002. – 6,4 odsto su Mađari (14,28), 2,1 odsto Hrvati (2,78), Crnogorci dva odsto (1,75) a Romi čine 0,4 odsto državnih službenika (1,43 odsto).
U Srbiji se neprestano povećava broj incidenata zasnovanih na nacionalnoj, rasnoj i verskoj mržnji. Godine 2008. je među izazivačima nereda bilo 54 Srba, po četiri muslimana i Mađara. U 40 odsto slučajeva nacionalnu netrpeljivost iskazuju mladi: studenti ili đaci.
Statističari u Srbiji registruju 23 nacionalnosti. U Evropi ih ima 329.
Više od tri četvrtine ljudi sa sadašnjim statusom izbeglica je došlo iz Hrvatske, saznaje se iz odgovora na upitnik. Činjenica je da su prve izbeglice u Srbiju došle iz Hrvatske pre 20 godina, ali su najduže zadržale izbeglički status. Za razliku od Srba iz Bosne oni ili nisu tražili, ili nisu dobili državljanstvo Srbije.
Najzastupljeniji stranci koji privremeno borave u Srbiji su Kinezi, Rumuni i Mađari.

Šta znamo…

Iz različitih odgovora u upitniku se ne može pouzdano saznati koliko je ljudi za sedam godina u Srbiji optuženo za ratni zločin – 133 ili 139. Počinili su, prema sudskoj evidenciji i angažovanju tužilaca, 33 ratna zločina u četiri rata. Od 161 optuženog u Haškom tribunalu, 12 je uhapšeno u Srbiji, iako se od njih 161, 109 izjasnilo da su nacionalnošću Srbi, a 57 su i državljani Srbije.
Desetine poglavlja u upitniku se odnosi na privrednu problematiku. Zapanjuje odgovor pretendenta za priključenje evropskom tržišnom mehanizmu na pitanje “Kako Srbija promoviše privredu u svetu”. Srbija je privredu promovisala u svetu tri puta od 2005. – u Moskvi, u Krasnodaru, gradu veličine Voždovca i Novog Beograda zajedno i u Minsku, glavnom gradu Belorusije, koja je pod sankcijama SAD i EU zbog upotrebe sile, utamničenja opozicionih kandidata i političkog ugnjetavanja na prošlogodišnjim izborima.
Istovremeno, Srbija uzima poklon Evropske unije od oko milijardu evra od 2009. do 2014, 100 miliona evra budžetske injekcije za 2011. a samo od nemačke savezne vlade 123 miliona evra ovogodišnje pomoći.
Ni u čekaonici EU Srbija ne uči da lovi ribu, već čeka da je nahrane. Pre četiri godine je iz voda Srbije izvađeno više od 100.000 kilograma grgeča i linjaka, a tri godine kasnije – ni ribice. Već tri godine država ne pomaže ribarstvo.
Rasprave o suverenosti monetarne vlasti su nesuvisle, kada se iz odgovora na upitnik EU saznaje da Zakon o Narodnoj banci Srbije (NBS) ne zabranjuje trećim licima da ocenjuju zakonitost odluka NBS, niti da se NBS konsultuje sa njima pre neke odluke.

…a šta ne znamo

Srbija je saopštila EU da nema bazu podataka o slobodnim radnim mestima, ne zna koliko osoba sa invaliditetom živi u zemlji, nema zdravstveni centar koji besplatno savetuje putem radija, ne gradi brodove za domaću flotilu, ne zna broj prodatih bioskopskih karata, ne zna broj šumskih požara niti ima strategiju za njihovo sprečavanje, nema zakon o povratku kulturnih dobara otetih u drugoj zemlji, nema zakon o tome kako i kome se mogu prodavati video-igrice, o prevozu ljudi žičarom, o kompjuterskom kriminalu, ne zna koliko kompanija posluje elektronski, nema kodeks o ponašanju oglašivača u audio-vizuelnim medijima koji prodaju dečju hranu i namirnice sa visokim sadržajem šećera, soli i masti, nema kodeks ponašanja svih 199 internet provajdera, a internet provajderi nisu dužni da obaveste policiju ili sudove o sadržajima koji vređaju ljudsko dostojanstvo na internetu…
U upitniku od blizu 5.500 strana, Brisel 13 puta na razne načine pita Srbiju kako čuva maloletnike od interneta. Odgovori državnih činovnika su nemušti.

Tamara Kaliterna (www.autonomija.info)