Iako je obrao dve trećine Oskara popularnosti u Srbiji, Aleksandru Vučiću je neophodna pomoć svih ljudi dobre volje, bez obzira na stranačku pripadnost i estetske sklonosti. Kakvih nema u Vučićevom okruženju. Pokazalo se to dva puta za manje od sedmicu dana, kada su ga na tanak led po ovoj vrućini navukli savetnici i pomoćnici. Delom je za to kriv i sam Vučić koga savetuju dvoje, iako ima pravo na tri savetnika. Kao ministar odbrane koji je odstupio samo de iure sa tog položaja u julu, Vučić ima u resoru vojnom dva državna sekretara, četiri pomoćnika od kojih je jedan bio savetnik direktora republičkog Geodetskog zavoda, koji premerava i kartira zemljinu površinu na području Srbije od i do Karlobaga, pre i posle Jarinja. Geodeti posmatraju i gravitaciono polje te najbolje znaju koga će novog privući ministarstvo koje Vučić napušta, a privlače ih sva tela koja imaju masu.

Tako se moglo desiti da Vučić potvrdi poslednjeg dana jula da je sa bivšim direktorom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominikom Stros-Kanom (Dominique Strauss-Kahn), dogovarao da ga angažuje kao ekonomskog savetnika Vlade Srbije. „Razgovarali smo s gospodinom Stros-Kanom, ali ne da bude ministar, kako su objavili neki mediji, već da bude specijalni savetnik“, kazao je Vučić.

Kanalizacija

Četiri dana ranije je tužilaštvo u Lilu (Lille) optužilo Stros-Kana za svodništvo, a istražitelji utvrdili da je upleten u mrežu prostitucije u lokalnom hotelu, prenosi BBC. Bivši francuski socijalistički predsednički kandidat priznao je da je orgijao u hotelu, ali se branio da nije znao da tu ima prostitutki. Dokazani zločin znači do deset godina zatvora i 1,5 miliona evra kazne, pa Vlada Srbije kojoj mandat ističe za tri godine mora da potraži novu uzdanicu.

Stros-Kan je uhapšen u Njujorku (New York) u maju 2011. godine, jer ga je sobarica optužila za pokušaj silovanja, opet u hotelu. Stros-Kan se nagodio sa sobaricom sa kojom je prethodno imao opipljivu raspravu i odstupio s položaja čelnika MMF-a. Optužba Stros-Kana za seksualno zlostavljanje u Parizu u 2003. godine povučena je, jer je navodni prekršaj zastareo. Vladimir Putin je dopustio da takav Stros-Kan bude u nadzornim odborima Ruskog fonda za direktne investicije i Sveruske banke za razvoj regiona, u kojoj je glavni akcionar državni naftni gigant Rosnjeft. Novinarka Marsela Jakub (Marcela Iacub) je u februaru ove godine opisala sedam meseci ljubovanja sa Straus-Kanom u knjizi u kojoj ga naziva „polučovek-polusvinja“. Kao mitsko biće.

Krajem prošle sedmice sarajevski Dnevni avaz je objavio intervju sa Vučićem. Dnevni avaz je začet za vreme rata 1993. kao Bošnjački avaz. Golobradi Vučić je tada radio na Kanalu S na Palama gde je pripremao i vodio vesti na engleskom jeziku, blok iz sveta, intervjue i reportaže. Tada su Pale postale kolevka, administrativni centar Republike Srpske. Ostale medijske institucije na Palama su bile novinska agencija SRNA, listovi Javnost i Ognjišta. U aprilu 1999 . što je vreme NATO akcije nad Srbijom, Nezavisna komisija za medije naredila je ukidanje Kanala S jer je preuzimao program Radiotelevizije Srbije koji „nije izbalansiran sa ostalim inostranim vestima i mišljenjima u vezi sa događajima u SRJ“ i „emitovao sadržaj pisma smenjenog predsednika Republike Srpske Nikole Poplašena u kome se preti akcijama protiv Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH ukoliko ukloni članove Srpske radikalne stranke sa njihovih položaja“. Vučić je tada bio ministar informisanja u najbližem susedstvu i generalni sekretar Srpske radikalne stranke u najbližem komšiluku.

Ortakluk s Miškovićem

Osnivač kompanije koja izdaje Dnevni avaz je Fahrudin Radončić, nastavnik likovnog vaspitanja i ministar sigurnosti BiH. U Sarajevu je sa platom od 1.420 KM (oko 700 evra) sagradio tri multispratne palate, kupio jahtu za oko 1.300.000 KM, automobil kadilak (cadillac) platio je 181.335 dolara, avion cesna (Cessna) koštao je 2,35 miliona dolara. Svoju medijsku imperiju utemeljitelj je prodao 2012. bivšoj supruzi Azri, frizerki, i izbegao odredbe Zakona o sukobu interesa koje bi ga sprečile da postane ministar. Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) je ustanovila da je Radončić razmenjivao nekretnine sa Naserom Keljmendijem (Kelmendi), koji je na poternici zbog ubistva državljanina BiH, a Barak Obama (Barack) ga je upisao na crnu listu narko-bosova. Posao SIPA je borba protiv organiziranog kriminala, terorizma, privrednog kriminala. Keljmendi je jaranu poklonio blindirani džip. Radončić je sa Miroslavom Miškovićem, sa kojim je Vučić na suprotnoj strani ringa, osnovao firmu Prezident. Vučić bi u Beogradu trebalo da se bavi onim što čini SIPA u Sarajevu, jer je kao prvi potpredsednik vlade zadužen za bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala.

Osim savetnika, pomoćnika i šaptača za spoljna pitanja, lider Srpske napredne stranke trebalo bi da angažuje i nove savetnike za unutrašnje poslove, jer je ocenio za Dnevni avaz: „Ja mislim da u Srbiji danas, i to vam otvoreno kažem, ne postoji nikakva, ni najmanja mržnja prema Bošnjacima. Nikakva!”. U Novom Pazaru navijači klubova iz ostale Srbije urlaju na stadionu „Ratko Mladić“ i „Svaki Turčin, svaka bula zna, da je Miloš, srpski sin, ubio Murata“, a u Paraćinu pred hotelom u kome su fudbaleri Novog Pazara huligani u dva po ponoći skandiraju „Ubij Turčina“ i „Pale mi se džamije“. „Nož, žica, Srebrenica“ svuda uspeva.

Vučićev stariji brat je već godinu dana u Predsedništvu Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Mlađi je Vučić lane obećao da će vlast videti kako može da pomogne da fudbalski klub Crvena zvezda „bukvalno ne bi nestao“, pa bi u tim sportskim telima zdrav duh morao da boravi.

Srebrenicu, zločin svih zločina, koga dva međunarodna suda kvalifikuju „genocidom“ Vučić 2. avgusta opisuje kao „stravični zločin, stravični, jezivi zločin, toliko strašan da vas je sramota što neko ko je u tome učestvovao pripada vašem narodu”. Inostrani izvori „masakr“ u Srebrenici ocenjuju kao „najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata“. Vučić je dva dana kasnije na pomenu poginulima u Oluji u beogradskoj crkvi rekao da je Oluja „najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi“ njegovog naroda.

Nasilna simetrija

Zapitao se Vučić pred čitaocima bosanskog dnevnika: „Da li su Srbi takvi zbog toga što se dogodilo u Srebrenici i da li su Bošnjaci takvi zbog toga što se dogodilo na nekim drugim mestima, na Ozrenu, gde su nekim Srbima glave odsecane, u manjem obimu, u manjem broju”. U Srebrenici je ubijeno 8.372 ljudi, osamhiljadatristotinesedamdesetidvoje dece, žena i staraca.

Za zločine na Ozrenu – otmicu četvorice Hrvata i Srbina Dragoljuba Popovića, kome su mudžahedini u jesen 1993. u logoru Orašac ritualno odsekli glavu osuđeni su jedan „Alahov ratnik” i Rasim Delić, komandant Glavnog štaba Armije BiH. Delić je osuđen na tri godine zatvora jer nije sprečio da pripadnici jedinice El mudžahedin, sastavljene od dobrovoljaca iz islamskih zemalja okrutno postupaju sa zarobljenim Srbima. Sudsko veće u Hagu je jednoglasno prihvatilo da su mudžahedini u julu i avgustu 1995. u selima Livada i logoru Kamenica prebijali i podvrgavali elektro-šokovima srpske zarobljenike sa Ozrena i da su trojicu ubili, a zatim im odsekli glave.

„Na Ozrenu su, pored ostalog, odsecanjem glava mudžahedini ubili Momira Mitrovića, Predraga Kneževića i Gojka Vujičića“, izvestila je Politika 15. januara 2009.

Radovan Karadžić je na Ozrenu bodrio 19. maja 1994.: ”Mi ovdje branimo Banju Luku, Beograd, a bogami branimo i Moskvu, mada to oni ne znaju”. Sa Ozrena se 25. maja 1995. došunjala granata od koje je na tuzlanskom korzou poginula 71, uglavnom mlada osoba, a najmanje 120 ljudi je ranjeno. Zbog toga je na 25 godina zatvora osuđen samo general vojske bosanskih Srba Novak Đukić, bivši zapovednik na Ozrenu.

„Oči i uši su rđavi svedoci onima koji imaju varvarske duše“, kaže Heraklit Mračni. Heraklit, „filosof koji plače“ kaže još: „Put nagore i put nadole je jedan i isti“.

(Autonomija)