Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala je u najnovijem izveštaju Srbiju da se suprotstavi veličanju ratnih zločina. Ona je, između ostalog, pozvala i javne funkcionere u zemlji da se uzdrže od govora koji podstiču napade, klevetanja ili omalovažavanja novinara.

Mijatović je objavila izveštaj sačinjen nakon posete Srbiji u martu 2023. godine, sa preporukama koje se odnose na tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću, slobodu izražavanja i okupljanja, kao i prava žena i rodnu ravnopravnost.

Ona tom izveštaju, između ostalog, poziva srpske vlasti da pojačaju aktivnosti na procesuiranju ratnih zločina, otklanjanju stalnih nedostataka u sistemu zaštite svedoka, poboljšanju međunarodne i regionalne pravosudne saradnje u ovom kontekstu, kao i da omoguće svim žrtvama ratnih zločina pristup brzoj, adekvatnoj i efektivnoj reparaciji u skladu sa utvrđenim međunarodnim standardima.

Mijatović je izrazila zabrinutost zbog sporog rešavanja oko 9.800 nerešenih slučajeva nestalih lica u regionu i apelovala na Srbiju da preduzme sve neophodne korake kako bi omogućila efikasnu i stalnu potragu za nestalim licima, uključujući otvaranje vojnih arhiva i unapređenje saradnje sa susednim zemljama.

Ona je pozvala Srbiju da se suprotstavi široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida i da prestane da omogućava ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine da šire narativ poricanja.

Mijatović ističe da pristup Srbije o događajima iz prošlosti treba da bude inkluzivan i kritički, dok nastava istorije treba da odražava više perspektiva, osuđuje sve zločine i promoviše toleranciju i otvorenost.

Bezbednost novinara ostaje ozbiljan problem u okviru ljudskih prava u Srbiji. „Sve zločine počinjene nad novinarima treba brzo i efikasno istražiti, a počinioce adekvatno kazniti, dok se javni funkcioneri Srbije moraju uzdržati od govora koji podstiču napade, klevetanja ili omalovažavanja novinara i ohrabruju počinioce“, naglašava Komesarka.

Ona poziva vlasti da neguju bezbedno i povoljno okruženje za rad organizacija civilnog društva i zaštitnika ljudskih prava i da se suprotstave širokoj upotrebi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP tužbi) protiv novinara, boraca za ljudska prava i aktivista.

Mijatović takođe poziva vlasti da se uzdrže od daljeg ograničavanja prava na slobodu mirnog okupljanja i da, umesto toga, u potpunosti usklade zakonski okvir i praksu Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima ljudskih prava.

Pozivaju se i nadležni da se uzdrže od uvođenja biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka i da s tim u vezi izmene Predlog zakona o unutrašnjim poslovima.

Pozdravljajući jačanje zakonodavnog i političkog okvira za rodnu ravnopravnost u poslednjih nekoliko godina, Komesarka poziva na udvostručenje napora na njegovoj primeni i na borbi protiv stalnih diskriminatorskih rodnih stereotipa koji doprinose održavanju rodno zasnovanog nasilja.

Ozbiljno zabrinuta zbog rasprostranjenosti svih oblika nasilja nad ženama u Srbiji, Komesarka apeluje na nadležne organe da se pozabave ovom pojavom tako što će postojeće zakonodavstvo u potpunosti uskladiti sa relevantnim standardima i ubrzati njegovu primenu, nadovezujući se na preporuke koje su dali GREVIO i Komitet potpisnica Istanbulske konvencije u tom pogledu.

Mijatović poziva vlasti da preduzmu odlučnu akciju u rešavanju digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama. Na kraju, pohvaljujući krucijalan rad organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, ona poziva nadležne da obezbede stabilno finansiranje ovim organizacijama, kao i da sarađuju i bolje koriste njihove usluge podrške.

(N1, foto: Savet Evrope)