Zašto je u Srbiji slab odziv građana za vakcinaciju protiv korona virusa? Za sada se samo oko 900.000 građana prijavilo na vakcinaciju, a vakcinisano je svega oko 500.000 građana, što je samo oko 10% od ukupnog stanovništva. Kako se to moglo desiti pored ovakve „pozitivno-afirmativne“ kampanje vlasti&države gde se predsednik AV predstavlja kao najuporniji borac za nabavku vakcina, a Srbija svrstava u sam vrh država u svetu koje su uspele da nabave respektabilan broj cepiva?

Verovatno ćemo uskoro da vidimo i čujemo predsednika AV-a kako frenetički tragično poziva građane da „spasu Srbiju“ i počnu masovnije da se vakcinišu inače propadasmo kao narod&država što bi bilo, priznaćete, nedopustivo. Uzaludan će biti sav AV-ovski entuzijazam, ali i energija, kojom odišu svi pregaoci u teškoj, ponekada i nemogućoj, misiji nabavke vakcine, ako građani ne počnu masovnije da se vakcinišu, to jeste ako ne uspe plan o barem 50% cepljenih građana – posle čega bismo konačno mogli i da očekujemo skori kraj epidemije. No, vrlo je čudno, da bez obzira na pregalaštvo i aktivizam vlasti, države&partijskih organa nešto i ne vidimo naročito agresivnu kampanju kojom bi se građani ubedili da u većem broju krenu na vakcinaciju. Kao i da sama vlast zazire od pozitivnih efekata šireg obima cepljenja građana ili pak stvaranja racionalne atmosfere u javnoj svesti. Ne odgovara vlasti ili AV-ovcima da ljudi počnu razumno promišljati, nakon svih ovih godina upornog&planskog kao i masovnog sluđivanja, jer bi na taj način mogli i da se zdravo-razumski priupitaju zašto trpe sve te izmišljotine političara sa vlasti, kao i njihovih medija, a to bi, lančanom reakcijom, dovelo do kolapsa „novih elita“. Ne, javnost – ili barem onaj njen deo koja slepo veruje AV-ovskim iluzijama&čudima – mora biti preokupirana rijaliti šou mislima i emocijama, a sve drugo bi moglo da postane opasan i trnovit put do realnosti gde svet nije nimalo ružičast.

Kako sada da AV&Co, zajedno sa svojim „stručnim“ štabom i savetnicima za ovo-i-ono kao i armijom botova, reši ovu nezgodnu situaciju, to jeste kako da ubedi građane da se masovno odazovu vakcinaciji, a da ovaj poziv, opet, ne probudi u njima neki razumno-prosvetiteljsko-dositejovski-sindrom pa se okrenu protiv vlasti? Odgovor vlasti, ako sudimo prema dosadašnjem iskustvu, biće u kreaciji novog serijala organizovanih spinova kojima će, preko svojih medija, izbombardovati građane a potom ih, tako sluđeno-anestezirane, navesti da krenu prema svojim lokacijama za cepljenje. Verovatno će i sam predsednik AV zavrnuti rukav, kako bi primio kinesku ili rusku vakcinu, što će biti direktan poziv svim građanima da učine isto i ispune svoju patriotsku dužnost. Nakon što se AV ispatetiše nad tragičnom sudbinom umrlih lekara, kao i svih građana koji su izgubili bitku sa korona virusom, a potom dodeli sretenske medalje zaslužnim pojedincima, krenuće u vaksersku kampanju ali pipavo i oprezno kako ne bi došlo do naglih šokova u svesti objekata (u prošlosti – subjekata) indoktrinacije.

Dakle, cilj je sprovesti kampanju vakcinacije, ali ne dovesti u vezu dva pola svesti – antivakserski i vakserski, da ih tako nazovemo, koji ne smeju prići previše blizu jer bi to moglo da dovede do naglog „buđenja“, a što može biti vrlo opasno po samu vlast. Rascepljena svest mora ostati takva i svaki uvid u evidentnu antinomiju koja bi mogla građanima da padne na pamet usled moguće fuzije svesti, predstavlja signal za vlast da odreaguje spremno sa efikasnim „argumentima“ koji će ponovo uspavati građane i neće im dozvoliti da prevaziđu ili pak pomire ono što se spajati&miriti ne sme. Biće to osetljiva i kompleksna misija jer vlast upravo radi na zataškavanju&friziranju poslednje afere „Belivuk“ koja, opet, ima za cilj da amortizuje i utiša aferu „Jovanjica“. No, ne treba sumnjati da AV-ovci imaju dovoljno kapaciteta i sredstava da pokriju sve neprijatne aspekte ovih afera, kao i da predano porade na misiji „kako primiti vakcinu, a ostati antivakser“.

Sada sledi logično pitanje: A zašto se vlast toliko trudila oko vakcina kada joj se to, kroz akciju poziva građanima na vakcinaciju, može obiti o glavu? Mogli su lepo da se naprave nevešti, zakukaju nad našom gorkom sudbinom večito-neshvaćenog-i-nepravedno-zapostavljenog naroda i ne urade, otprilike, ništa… Ali, kako bi se onda AV dokazao na frontu mačo-viteške borbe za svoj narod ako ne bi sebe predstavio kao heroja koji se žrtvuje (upravo za svoj narod) i nabavlja vakcine kada to ne uspevaju ni mnogo bogatije i uticajnije države u svetu. Ova AV-ovska „žrtva“ jeste taj nekooperativni deo naše javne svesti koja ne dozvoljava miridbu rascepljene svesti i održava je u njenom cinično-nepomirljivom svojstvu; njegovo mitsko-herojsko žrtvovanje za narod pokrenuće okidače narodne podvesti koja će zatrpati sopstvenu svest fantastičnim slikama svoje izmišljeno-legendarne prošlosti. Upravo pod ovakvim sentimentalnim utiscima otići će i naš sluđeni građanin do svog mesta za vakcinaciju i dok bude „grmeo“ protiv svetskih moćnika koji nam nameću vakcine i tako nas „čipuju“ zavrnuće, ovaj isti građanin, svoj rukav i primiće vakcinu protiv korona virusa. A nakon toga će kolektivna svest dugo da se bavi hvalospevima svom predsedniku AV-u koji je ponovo ispao najmudriji & najveštiji, baš kao onaj Srbin Era iz čuvenog vica… Dok će javna svest ili pak onaj deo javnosti koji sebe tretira koliko-toliko normalnim, ponovo biti posramljena jer je dozvolila da je pobede laži i iluzije. Ali onda će nam AV velikodušno podeliti dva puta po 30 eurića i tako će pastii poslednja linija naše odbrane razuma, a trijumfovaće „Pohvala ludosti“ – kao nekada davno kod Erazma Roterdamskog.

(Autonomija)